Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp u ponedeljak je sugerisao da bi mogao da poništi nedavnu odluku predsednika Džoa Bajdena da dozvoli ukrajinskim snagama da koriste američko oružje dugog dometa za napade dublje na rusku teritoriju.
Tramp je odluku koju je Bajden doneo prošlog meseca nazvao „glupom“. Takođe je izrazio ljutnju što njegova nova administracija nije konsultovana pre nego što je Bajden napravio ovaj potez. Popuštanjem ograničenja, Bajden je Ukrajini dao dugo traženu dozvolu da koristi vojni taktički raketni sistem koji su obezbedile SAD za udar na ruske položaje stotinama milja od njene granice.
„Mislim da to nije trebalo dozvoliti, ne kada postoji mogućnost – svakako ne samo nekoliko nedelja pre nego što preuzmem vlast“, rekao je Tramp na opsežnoj konferenciji za novinare u svom odmaralištu Mar-a-Lago. „Zašto bi to uradili a da me ne pitaju šta mislim? Ne bih mu dozvolio da to uradi. Mislim da je to bila velika greška.”
Trampove oštre kritike poteza Bajdenove administracije dolaze u trenutku kada demokratska administracija ima za cilj da izbaci svaki poslednji dolar koji je već određen za Ukrajinu kako bi pomogla da se odbije ruska invazija pre nego što Tramp preuzme dužnost 20. januara, sa neizvesnom budućom pomoći.
Ali čak i dok Bajden pokušava da poveća oružje i drugu pomoć Ukrajini u poslednjih pet nedelja na funkciji, trenutak je podvukao da je Tramp taj koji ima najznačajniji uticaj na to kako Ukrajina može dugoročno da koristi svoj arsenal koji je obezbedio SAD. To je kritičan deo poluge koji bi mogao da iskoristi da pokuša da ispuni svoje obećanje u kampanji da će dovesti do brzog okončanja sukoba.
Upitan da li bi razmotrio poništavanje odluke Bajdenove administracije, Tramp je odgovorio: „Mogao bih. Mislim da je to bila veoma glupa stvar.”
Bela kuća je odbila Trampove kritike, napominjući da je odluka doneta nakon višemesečnih razmatranja koja su počela pre prošlomesečnih izbora.
„Sve što mogu da vas uverim je da smo u razgovorima koje smo vodili sa njima od izbora, a vodili smo na različitim nivoima, artikulisali im logiku iza toga, razmišljanje iza toga, zašto smo to radili. “, rekao je portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi o koordinaciji trenutne administracije sa odlazećom administracijom.
Trampov odnos sa ruskim liderom Vladimirom Putinom pod lupom se ispituje još od njegove predsedničke kampanje 2016. godine, kada je pozvao Rusiju da pronađe i javno objavi mejlove koje je izbrisala Hilari Klinton, njegova demokratska protivnica. Tramp je javno stao na stranu Putina u odnosu na zvaničnike američke obaveštajne službe o tome da li se Rusija mešala u izbore 2016. da bi mu pomogla, a Tramp je hvalio ruskog lidera i čak ga nazvao „prilično pametnim“ zbog invazije na Ukrajinu.
Novoizabrani potpredsednik Džej Di Vens rekao je da, iako SAD imaju razlike sa Rusijom, bilo je kontraproduktivno pristupiti Moskvi kao neprijatelju.
Tramp je u ponedeljak ponovio poziv ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da pregovaraju o okončanju rata, nazivajući smrt i očaj izazvane sukobom „pokoljem“.
Ali čini se da Tramp takođe priznaje da bi pronalaženje trenutnog kraja rata – nešto za šta je ranije rekao da bi moglo da se uradi u roku od 24 sata od preuzimanja dužnosti – moglo biti teško.
„Mislim da će Bliski istok biti na dobrom mestu“, rekao je Tramp, misleći na sukob u Gazi i nesređenu Siriju nakon svrgavanja Bašara al Asada. „Mislim da će situacija između Rusije i Ukrajine zapravo biti teža.
Tramp je odbio da kaže da li je razgovarao sa Putinom od izbora.
Zelenski se sastao sa Trampom u Parizu ranije ovog meseca, dok je novoizabrani predsednik bio u poseti Francuskoj radi ponovnog otvaranja katedrale Notr Dam. Zelenski i drugi ukrajinski zvaničnici ulažu velike napore da nateraju Trampa da zadrži podršku Ukrajini.
Ali situacija na terenu u Ukrajini i dalje ostaje komplikovana jer se obe strane bore za prednost na bojnom polju koja će im dati polugu u svim pregovorima za okončanje skoro trogodišnjeg rata.
Pentagon je prošle nedelje predstavio američke obaveštajne podatke koji predviđaju da bi Rusija uskoro mogla ponovo da lansira svoju smrtonosnu novu balističku raketu srednjeg dometa protiv Ukrajine.
Putin je prvi put postavio raketu prošlog meseca, nekoliko dana nakon što je Bajden popuštao ograničenja Ukrajini. Putin je upozorio Zapad da bi sledeća ruska upotreba mogla biti protiv ukrajinskih saveznika u NATO-u koji su Kijevu dozvolili da koristi svoje rakete većeg dometa za napad unutar Rusije.
Bajden je pristao da ublaži ograničenja nakon što su Zelenski i mnoge njegove zapadne pristalice mesecima pritiskale Bajdena. Oni su tvrdili da je zabrana SAD onemogućila Ukrajinu da pokuša da zaustavi ruske napade na svoje gradove i električne mreže.
Odlazeći predsednik je na kraju doneo odluku prošlog meseca usred zabrinutosti da će Rusija rasporediti hiljade severnokorejskih vojnika da joj pomognu da povrati zemlju u pograničnom regionu Kursk koji je Ukrajina zauzela ove godine.
