Nova studija čiji je koautor ekonomista sa Univerziteta Masačusets Amherst procenjuje da su štetni efekti na zdravlje u vezi sa tri toksične hemikalije koje se obično nalaze u plastici dostigle 1,5 biliona dolara u jednoj godini, u obliku prevremene smrti, hroničnih bolesti i nižeg koeficijenta inteligencije.
Studija, objavljena danas u Proceedings of the National Academi of Sciences, analizirala je podatke iz 38 zemalja, koje predstavljaju jednu trećinu globalne populacije.
„Više od 16.000 hemikalija je ugrađeno u plastiku za proizvodnju boje, fleksibilnosti i izdržljivosti, ali znamo vrlo malo o tome kako većina njih utiče na zdravlje ljudi“, objašnjava Iongjoon Park, docent ekonomije resursa na UMass Amherst. „Gledajući samo tri hemikalije, otkrili smo značajne zdravstvene i ekonomske troškove – i verujemo da su ove procene prilično konzervativne.“
Bisfenol A (BPA), koji se obično nalazi u ambalaži hrane, je endokrini disruptor povezan sa kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom i reproduktivnim poremećajima. Di(2-etiheksil) ftalat (DEHP), koji se koristi u industrijskoj preradi hrane, proizvodima za domaćinstvo i elektronici, povezan je sa kardiovaskularnim mortalitetom i razvojnim problemima. Polibromovani difenil etri (PBDE), usporivači plamena koji se dodaju sintetičkom tekstilu, nameštaju i drugim proizvodima za domaćinstvo, su neurotoksični i narušavaju kognitivni razvoj dece kada su njihove majke izložene tokom trudnoće.
Studija procenjuje neke od zdravstvenih i ekonomskih uticaja ovih hemikalija za 2015. godinu, godinu koja pruža najpotpuniju procenu zasnovanu na dostupnosti podataka, otkrivajući da:
Istraživanje se fokusiralo na ove metrike jer su dobro utvrđene u biomedicinskoj literaturi i njihovi ekonomski troškovi su značajni.
„Naš cilj je bio da kvantifikujemo i procenimo uticaj ovih hemikalija na zdravlje u što većem broju zemalja za 2015. godinu“, kaže Morin L. Kroper, ugledni univerzitetski profesor ekonomije na Univerzitetu Merilend, koji je vodio studiju. „U SAD, gde imamo podatke o izloženosti od 2003. godine, zdravstvene štete bile su mnogo veće u prošlosti.
U istraživanju se navodi da su Sjedinjene Države, Kanada i članice Evropske unije usvojile mere za smanjenje izloženosti BPA, DEHP i PBDE. Ovim naporima pripisuje smanjenje povezanih zdravstvenih rizika tokom vremena. Na primer, kardiovaskularni mortalitet koji se može pripisati BPA u SAD opao je za 60% od 2003. do 2015. zbog regulatornih i dobrovoljnih radnji proizvođača.
Uprkos ovom napretku, više od 70% hemikalija koje se koriste u plastici ostaju neproverene na toksičnost.
„Zaštita ljudskog zdravlja od opasnosti od hemikalija u plastici zahtevaće promenu paradigme u nacionalnom hemijskom zakonu“, pišu autori, među kojima su i Sara Danlop (Univerzitet Zapadne Australije), Filip Landrigan (Bostonski koledž) i Hristos Simeonides (Kraljevski Dečja bolnica).
Oni naglašavaju potrebu za obavezujućim međunarodnim sporazumima u okviru Globalnog sporazuma Ujedinjenih nacija o plastici kako bi se zaštitilo javno zdravlje, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima u kojima potrošnja plastike brzo raste.
