Studija otkriva neiskorišćeni potencijal u tokovima drvnog materijala u Švajcarskoj

Studija otkriva neiskorišćeni potencijal u tokovima drvnog materijala u Švajcarskoj

Švajcarska je sebi postavila cilj koji je onoliko ambiciozan koliko je neophodan: neto nula do 2050. Jedna od najvažnijih sirovina na putu ka klimatski neutralnoj budućnosti je drvo. Ovaj obnovljivi prirodni resurs vezuje CO 2 iz atmosfere dok raste. I kao materijal i kao izvor energije, drvo i njegove brojne komponente nude alternativu fosilnim gorivima i materijalima.

Stoga nije iznenađujuće da mnogi sektori industrije planiraju da se više oslanjaju na drvo u budućnosti, bilo u građevinarstvu, u proizvodnji tekstila ili čak u sektorima kao što su elektronika, hemikalije i farmaceutski proizvodi.

Međutim, malo se zna o tome koliko je drveta dostupno za sve ove željene primene i u kom obliku. Da bi bacili malo svetla na ovu stvar, istraživači iz Empe i VSL-a su sada sveobuhvatno analizirali sve dokumentovane materijalne tokove drveta u Švajcarskoj.

Njihova studija, koja je objavljena u časopisu Industrial Ecology, sprovedena je u okviru SCENE, zajedničke inicijative ETH domena.

Za svoju analizu, istraživači su koristili podatke za 2020. godinu iz 21 različitog izvora – metodološki izazov, jer se brojke u različitim izvorima nisu uvek poklapale.

Drvo je raznolika sirovina koja može imati različite oblike na svom putu od žetve do upotrebe, često se razlikuje po zapremini i sadržaju vlage: sirovo drvo, rezano drvo, drvna sječka, drvna celuloza za industriju papira i još mnogo toga. Stoga je harmonizacija različitih materijalnih tokova bio herkulovski zadatak.

Ali trud je vredeo. „Uporedive studije iz inostranstva se u velikoj meri oslanjaju na modeliranje. Imaju podatke o tome koliko se drveta poseče u šumi i koriste ih za izračunavanje naknadnih tokova materijala“, objašnjava Nadia Malinverno iz Empine laboratorije za tehnologiju i društvo, vodeći autor studije. studija.

Tim Empe je, s druge strane, koristio „prave“ podatke skoro u celom, od seče i uvoza/izvoza drveta do obrade, reciklaže i odlaganja. Ovo rezultira mnogo tačnijom slikom – iako ne savršenom, naglašava Malinverno.

„Moramo da se zahvalimo našim kolegama u VSL-u i Saveznoj kancelariji za životnu sredinu (FOEN) na dobrim podacima koji su dostupni u Švajcarskoj“, dodaje koautor i istraživač Empe Klaudija Som.

Švajcarska i dalje ima značajan potencijal kada je u pitanju održivo korišćenje drveta. Na primer, stopa reciklaže za drvo je nešto ispod 8%, u poređenju sa oko 70% za papir.

„Od pet do sedam miliona kubnih metara drveta koje sečemo u Švajcarskoj svake godine, oko 40% se koristi direktno za energiju — drugim rečima, sagoreva se“, kaže Malinverno.

Istraživači se slažu da je ovo daleko od idealnog. „Da bi drvo ispunilo svoju funkciju dugotrajnog ponora CO 2, ono bi trebalo da ostane u tehnosferi kao materijal što je duže moguće“, objašnjava Som.

Vizija istraživača i inicijative SCENE je takozvana kaskadna upotreba drveta. U ovom pristupu, požnječeno drvo bi se prvo preradilo u najveći mogući visokokvalitetni proizvod—kao što su grede i daske za izgradnju. Ovo drvo onda treba (ponovno) koristiti u ovoj funkciji što je duže moguće.

Tek kada ponovna upotreba više nije izvodljiva, drvo bi se razložilo u sledeću fazu materijala, na primer, na manje ploče, drvnu sečku ili materijale na bazi drveta. Trebalo bi da ide u peć tek kada više ne može da se koristi kao materijal.

Ovo je samo jedan od mogućih primera drvene kaskade. Kao deo SCENE, istraživači žele da detaljnije istraže koja upotreba drveta ima najviše smisla, i sa ekološke i iz ekonomske perspektive.

Jedan od njihovih ciljeva je da bliže pogledaju odabrane tokove materijala: U kom obliku je drvo prisutno u određenom toku? Gde se tačno proizvodi? Kako se leči? A kako bi se drugačije moglo koristiti? Nadia Malinverno, Claudia Som i njihovi kolege istraživači će se baviti ovim pitanjima u narednim godinama.