Pomenute emulgatore i mnogi ljudi možda nisu svesni za šta se koriste, ali oni su prisutni u mnogim svakodnevnim proizvodima, od hrane do kozmetike. Oni sprečavaju da se supstance koje se obično ne mešaju, poput vode i ulja, odvajaju i sintetički su napravljene ili su dobijene od mleka, jaja i soje, koji su poznati kao glavni alergeni u hrani.
Stoga, istraživači sa Univerziteta Osaka Metropolitan gledaju na proteine kvasca kao na emulgatore. Njihovi nalazi su objavljeni u časopisu Hidrokoloidi hrane.
Istraživačka grupa koju su predvodili profesor Fakulteta inženjerskih nauka Masajuki Azuma i vanredni profesor Jošihiro Ojima ranije je pokazala da tri proteina ćelijskog zida kvasca (Gas1, Gas3 i Gas5) imaju visoku emulgatorsku aktivnost. Međutim, oni su snažno vezani i usidreni za ćelijski zid, pa su ovoga puta pronašli emulgatorske proteine koji se lako mogu osloboditi od kvasca.
Od ovih proteina, Fba1 je pokazao najjače emulgirajuće dejstvo. Na površini ćelije navodno postoji i protein Tdh2, koji je u eksperimentima pokazao svojstva jaka kao Fba1 i uporediva sa onim kod kazeina, komercijalnog emulgatora koji se obično dobija iz mleka.
„Očekuje se da će identifikacija glavnih emulgujućih proteina u komponentama ćelijskog zida kvasca promovisati upotrebu ovih ekstrakata kvasca“, rekao je profesor Azuma. „Povećanjem produktivnosti identifikovanih proteina, očekujemo da se oni mogu primeniti kao prečišćeni emulgujući proteini.“
