Paragvajske vlasti uhapsile su 26 osoba u napadu na sumnju na ilegalnu seču šuma duž granice zemlje sa Brazilom i Argentinom, saopštio je Interpol u ponedeljak.
Četrnaest različitih agencija sarađivalo je u čišćenju sredinom oktobra, koje su se oslanjale na granične inspekcije, nadzor plovnih puteva i praćenje šuma iz vazduha. Zaplenjeno je oko 1.000 trupaca, uključujući nešto drveta kebračo, cenjeno zbog svoje gustine i visokog sadržaja tanina, saopštio je Interpol.
Interpol je saopštio da je 12 kompanija bilo uključeno u navodnu seču šuma i trgovinu autohtonim vrstama drveća i da je identifikovao dve kriminalne mreže. Portparol je rekao da među navodnim zločinima spadaju nelegalna seča raznih vrsta drveća, nezakonita trgovina drvetom, korišćenje lažnih dokumenata za promet ilegalnog drveta i različita dela krčenja šuma. On je rekao da je kašnjenje u objavljivanju hapšenja delimično da bi se omogućila naknadna istraga.
„Nezakonito krčenje šuma obuhvata širok spektar kriminalnih aktivnosti, od prevare sa dokumentima do pranja novca i korupcije“, rekla je Kat Henn, pomoćnica direktora za bezbednost životne sredine Interpola. „Ova operacija naglašava hitnu potrebu za kontinuiranom multiagencijskom i trajnom prekograničnom saradnjom u borbi protiv kriminalnih mreža koje uništavaju naše okruženje radi profita.
Interpol je godinama pojačavao svoje prisustvo u oblasti koja se zove tromeđa. Agencija je saopštila da ovo područje — sa dve reke koje razdvajaju države i stvaraju mnoge ulazne tačke — „doprinosi širokom spektru ilegalnih aktivnosti“.
„Organizovani kriminal sve više čini šumska područja svojim središtem operacija – ne samo za pokrivanje, već i za ilegalnu eksploataciju flore, faune i mineralnih resursa“, rekla je za Asošijeted pres Gimena Sančez, zagovornica ljudskih prava u Vašingtonskoj kancelariji za Latinsku Ameriku.
Borba protiv krčenja šuma u Južnoj Americi „znači borbu protiv sofisticiranih transnacionalnih mreža organizovanog kriminala“, dodala je ona.
Krčenje šuma obično je rezultat pretvaranja zemljišta za uzgoj stoke ili soje, kao i seče ili rudarstva. To dovodi do niza negativnih uticaja na životnu sredinu, uključujući eroziju, gubitak biodiverziteta i povećan rizik od poplava, kao i gubitak vrednog ponora ugljenika. Iako je poslednjih godina postignut određeni napredak u usporavanju krčenja šuma, posebno u Brazilu i Kolumbiji, Latinska Amerika je izgubila 138 miliona hektara (oko 341 milion hektara) šume između 1990. i 2020. godine, prema izveštaju Ujedinjenih nacija.
Gabrijel Funari, šef Amazonske opservatorije za ilegalnu ekonomiju za globalnu inicijativu, rekao je da vide velike transnacionalne kriminalne grupe koje su porasle zahvaljujući prihodima od trgovine drogom, kao što je jedna od najvećih brazilskih kriminalnih grupa, Primeiro Comando da Capital — poznatija kao PCC — sve više diverzifikuju svoje investicione portfelje na različita nelegalna tržišta robom koja prolazi kroz tromeđu, poput vatrenog oružja, drvo, divlje životinje i zlato.
U Latinskoj Americi, direktna šteta po životnu sredinu uzrokovana krijumčarenjem droge je mnogo manja od one koju nastaju u legalnim industrijama kao što su stočarstvo i industrijska poljoprivreda, kaže Bram Ebus, konsultant Krizne grupe u Latinskoj Americi.
„Ipak, novac od droge koji se pere kroz ove ekonomske aktivnosti finansira i ubrzava krčenje šuma“, rekao je on.
