Ljudi danas žive duže nego ikada ranije, ali koliko od tih dodatnih godina provede u dobrom zdravlju?
Istraživanje koje je obuhvatilo podatke koje je obuhvatilo 183 zemlje članice Svetske zdravstvene organizacije sada je potvrdilo ono čega su se neki naučnici plašili: dok se životima većine ljudi dodaju godine, zdrav život se ne dodaje godinama većine ljudi.
Istraživači sa klinike Mejo otkrili su da su ljudi širom sveta 2019. godine živeli 9,6 godina života opterećeni invalidnošću ili bolešću – što je povećanje od 13 odsto u odnosu na 2000. godinu.
U tom istom vremenskom okviru, globalni očekivani životni vek se povećao za 6,5 godina, a ipak se očekivani životni vek prilagođen zdravlju povećao samo za 5,4 godine.
U SAD, jaz između životnog veka i ‘zdravstvenog veka’ posebno raste.
Između 2000. i 2019. godine, očekivani životni vek u SAD je porastao sa 79,2 na 80,7 godina za žene i sa 74,1 na 76,3 godine za muškarce.
Međutim, pri prilagođavanju za zdrave godine dodatnog života, raspon se povećao samo za 0,6 godina među muškarcima. A među ženama, dok je očekivani životni vek prilagođen zdravstvenom stanju blago oscilirao tokom vremena, u 2019. se poklapao sa cifrom iz 2000. godine.
Sve veći jaz znači da ako je Amerikanka živela do očekivanih 80,7 godina, poslednjih 12,4 godina njenog života bi u proseku bila pod uticajem bolesti ili invaliditeta.
Prema istraživačima javnog zdravlja Arminu Garmaniju i Andreu Terziću, jaz između zdravstvenog i životnog veka u SAD je 29 odsto veći od globalnog proseka.
„Podaci pokazuju da se dobitak u dugovečnosti ne poklapa sa ekvivalentnim napretkom zdrave dugovečnosti. Staranje često znači više godina života opterećenog bolestima“, kaže Terzić, istraživač kardiovaskularnog zdravlja na klinici Mejo.
„Ovo istraživanje ima važne implikacije u praksi i politici tako što skreće pažnju na rastuću pretnju kvalitetu dugovečnosti i potrebu da se zatvori jaz između zdravstvenog i životnog veka.
Rezultati su u skladu sa prethodnim studijama iz celog sveta, koje obično razmatraju jednu po jednu naciju, i koje sugerišu da iako žene imaju tendenciju da žive duže od muškaraca, one takođe imaju više nezdravih godina života, uglavnom zbog hroničnih zdravstvenih stanja.
U svetlu ovih trendova, SZO je nedavno uvela novu metriku poznatu kao očekivani životni vek zdravlja (HALE) kako bi pokušala da izmeri teret bolesti i invaliditeta u starijoj dobi, posebno posle 60 godina.
SZO i Ujedinjene nacije su 2020. proglasile desetogodišnji globalni plan akcije. Zvaničnici su 2022. napisali da „da bi se osiguralo da starije osobe ne budu ostavljene, postoji hitna potreba za jačanjem merenja i rešavanjem nedostataka u podacima“.
Istraživači sa klinike Maio sada su odgovorili na taj poziv.
U osvrtu na poslednje dve decenije, Garmani i Terzić su istakli „provaliju između napretka ostvarenog u dugovečnosti, tradicionalnoj meri očekivanog životnog veka, i zdrave dugovečnosti, savremenog pokazatelja kvantiteta i kvaliteta života“.
Sve veći jaz između ove dve mere sada je potvrđen kao globalni trend, i iako je ovo univerzalni problem, moraće da se rešava na višestruki način, od zemlje do zemlje, i između različitih grupa ljudi.
Na primer, jaz u životnom veku-zdravlju je posebno izražen među ženskim polovima, koji imaju tendenciju da nose veći teret nezaraznih bolesti, poput mišićno-koštanih, genitourinarnih i neuroloških bolesti kasnije u životu.
Najveće razlike između zdravstvenog veka i životnog veka primećene su u SAD (12,4 godine), Australiji (12,1 godina), Novom Zelandu (11,8 godina), Velikoj Britaniji (11,3 godine) i Norveškoj (11,2 godine).
U međuvremenu, najmanji jaz je zabeležen u Lesotu (6,5 godina), Centralnoafričkoj Republici (6,7 godina), Somaliji (6,8 godina), Kiribatiju (6,8 godina) i Mikroneziji (7,0 godina).
S obzirom na to da je loše zdravlje analizirano korišćenjem opšte merenja bolesti i invaliditeta, istraživači kažu da je sledeći korak da se kopa dalje, da se otkrije koje grupe ljudi najviše pate u poznim godinama i kako najbolje možemo da im pomognemo da dostojanstveno stare .
„Sve veći jaz između zdravstvenog i životnog veka je globalni trend, kao što je ovde dokumentovano, i ukazuje na potrebu za ubrzanim zaokretom ka proaktivnim sistemima nege koji su usmereni na zdravlje“, zaključuju dva autora.
