Na aerodromu u San Pedro Suli, Norma, 69-godišnja žena iz Hondurasa, suočava se sa povratkom u svoju zemlju nakon što je odbijen zahtev za azil u SAD. Sa pretnjama smrću i nasiljem koje je pratilo njen beg, sada se vraća u krug nasilja i ekonomske nesigurnosti. Ova situacija je deo šireg konteksta priprema Centralne Amerike za potencijalne masovne deportacije pod novom administracijom predsednika Donalda Trampa.
Honduras, zajedno sa Gvatemalom i Salvadorom, suočava se sa izazovima predstojećih deportacija i njihovim implikacijama na već ranjive migrante. Sa očekivanom promenom u politici SAD, zemlje iz kojih su ljudi decenijama bežali postaju fokus potencijalnih deportacija. Očekuje se da će administracija Trampa sprovesti masovne deportacije, što bi moglo ozbiljno uticati na ove zemlje koje nisu spremne za takav priliv.
Deportovani migranti se suočavaju sa povratkom u okruženje koje ih je nateralo da napuste svoje domove. Nepripremljeni za ponovni povratak, mnogi se suočavaju sa ekonomskim i humanitarnim krizama, što dalje podstiče migraciju. Zemlje poput Hondurasa nemaju adekvatne resurse da se efikasno nose sa ovim povratkom, dok se organizacije koje pružaju pomoć deportovanima suočavaju sa sve većim pritiskom.
Mnogi deportovani se suočavaju sa izazovom reintegracije u svoje matične zemlje. Larisa Martinez, samohrana majka, traga za poslom i bori se da preživi sa svojom decom nakon što je deportovana iz SAD. Njena priča odražava teškoće sa kojima se suočavaju mnogi deportovani koji se vraćaju u Honduras.
Očekuje se da će Trampova politika deportacija imati široke posledice na latinoameričke zemlje povezane sa SAD kroz migraciju i trgovinu. Zemlje poput Gvatemale već pripremaju strategije za potencijalni priliv deportovanih, dok se Meksiko suočava sa izazovima u pružanju pravne pomoći svojim građanima deportovanim iz SAD.
Deportacije i politika administracije Trampa postaju faktor koji oblikuje migraciju i dinamiku između zemalja Latinske Amerike i SAD. Migranti se suočavaju sa teškoćama u ponovnom uspostavljanju života u svojim matičnim zemljama, dok krijumčari iskorištavaju situaciju kako bi nastavili sa ilegalnim prelascima granica.
