Arheolozi dr Vim van Nir, dr Bea De Cupere i dr Renee Friedman objavili su studiju o najranijim dokazima modifikacije rogova kod stoke u časopisu Journal of Archaeological Science.
Istraživači su pronašli najstariji fizički dokaz modifikacije stočnog roga i prvi dokaz o tome za ovce. Otkriveno u elitnom grobnom kompleksu u Hijerakonpolisu, Gornji Egipat (oko 3700. godine pre nove ere), šest ovaca pokazalo je dokaze deformacije, dodajući istoriji modifikacije rogova u Africi, koja je prvenstveno bila ograničena na goveda.
„Ovo je najraniji fizički dokaz za modifikaciju rogova kod stoke. Ova praksa je postojala i kod goveda, ali je u tom ranom periodu potvrđena samo prikazima u kamenoj umetnosti“, kaže dr van Nir.
Ovce su prvi put uvedene u Egipat sa Levanta oko 6. milenijuma pre nove ere, postajući jedan od najvažnijih egipatskih stočnih resursa do 5. milenijuma pre nove ere. Prikazivali su se na ćupovima, rezbarenim reljefima i ritualnim posudama. Iz ovih prikaza poznato je da su najranije ovce u Egiptu bile varijante sa vadičepom.
Ove ovce sa vadičepnim rogovima kasnije su usvojene u hijeroglife i postale deo religiozne ikonografije u obliku božanstava ovnova sa vadičepnim rogovima. Međutim, do Srednjeg kraljevstva, amonske ovce su se počele pojavljivati u Egiptu. Ove ovce su se odlikovale rogovima u obliku polumeseca okrenutim unazad. Na kraju su ove amonske ovce potpuno zamenile varijantu sa vadičepom.
Na mestu Hijerakonpolisa, oko 100 km od modernog Luksora, iskopava se elitni grobni kompleks. Ovde je gradska elita bila sahranjena u složenim grobnicama zajedno sa divljim, a ponekad i egzotičnim životinjama, uključujući goveda, koze, krokodile, nojeve, leoparde, babune, divlje mačke, slonove, jelke, nilske koze i aurohe.
Među životinjama sa kojima su sahranjene bile su i ovce. U grobnicama 54, 61 i 79, konkretno, istraživači su otkrili lobanje šest osoba čiji su rogovi bili modifikovani. To uključuje rogove koji su u potpunosti uklonjeni ili su u određenom stepenu usmereni unazad ili paralelno i nagore.
Dalje ispitivanje ostataka takođe je pokazalo da su neke od ovih ovaca bile kastrirane, na šta ukazuje izduženi izgled njihovih kostiju i prisustvo nesraslih kostiju, što ih čini većim od svojih nekastriranih parnjaka.
Utvrđeno je da je modifikacija rogova rezultat preloma, procesa u kome je lobanja u osnovi jezgra roga slomljena, repozicionirana i vezana zajedno na nekoliko nedelja dok prelomi nisu zarasli.
Ovo je utvrđeno na osnovu udubljenja pronađenih u osnovi jezgra rogova i neobično tanke kosti u ovoj oblasti (koje su obično posledica preloma), kao i konstrikcija pronađenih na bočnim stranama jezgra rogova, koje su bile u skladu sa pošto je bio vezan da drži rogove na mestu.
Razne afričke agro-stočarske grupe, uključujući Pokot iz Kenije, i danas koriste isti metod modifikacije rogova. Obično to rade svojim kozama kada napune godinu dana.
Na pitanje zašto bi elita Hijerakonpolisa htela da modifikuje rogove svojih ovaca, dr van Nir je objasnio: „Ovo je pokazatelj da su vladari sahranjeni na elitnom groblju želeli da pokažu svoju moć ne samo držanjem divljih i egzotičnih životinja (babuni, slonovi, nilski konji, krokodili, bušoti…) ali i modifikovanjem svojih domaćih životinja.
Otkrijte najnovije u nauci, tehnologiji i prostoru sa preko 100.000 pretplatnika koji se oslanjaju na Phis.org za dnevne uvide.
Prijavite se za naš besplatni bilten i dobijajte novosti o otkrićima,
inovacije i istraživanja koja su važna – dnevno ili nedeljno.
„Ovce su kastrirane i samim tim veće od prosečnih ovaca koje se uzgajaju za ishranu. Osim toga, njihovi oblici su modifikovani tako što su rogovi bili podignuti prema gore ili uklanjanjem rogova. Dakle, ovo su bila samo dva različita načina da ‘obične’ životinje budu ‘posebne’. .“‘
Modifikovanjem ovčijih rogova, ne samo da su estetski izgledali drugačije, već su možda mogli da simbolizuju sposobnost elite da kontroliše i manipuliše samom prirodom. Ovaj koncept je bio veoma važan u preddinastičkom Egiptu i ogleda se u njihovoj nabavci i sahrani opasnih i divljih životinja kao što su slonovi i babuni.
Istraživači takođe sugerišu da je modifikovana ovca možda imala nameru da izazove adaks (Addak nasomaculatus) sa svojim uspravnim spiralnim rogovima, za koje se često smatra da simbolizuju obnovu života i reda nad haosom.
Ono što je sigurno je da su ove ovce bile posebne i malo je verovatno da su bile uzgajane za ishranu, o čemu svedoči njihova kastracija, kao i njihova starost (6-8 godina), što bi bilo neobično, jer većinu ovaca uzgajanih za ishranu kolju godine od 3 godine.
Istraživači će nastaviti svoja iskopavanja u Hijerakonpolisu, a dr van Nir napominje: „Držaćemo oči otvorene za druge primere modifikacije rogova na lokalitetu Hijerakonpolisa; posebno želimo da znamo da li je modifikacija rogova praktikovana i kod goveda i koze“.
