Na morskom dnu leži preko 8.500 olupina brodova iz Prvog i Drugog svetskog rata, skrivajući u sebi ogromne količine nafte, municije, otrovnih metala i čak hemijskog oružja. Decenijama su ove olupine ostajale zaboravljene, ali vreme je postalo njihov neprijatelj jer se njihova struktura razgrađuje, povećavajući rizik od ispuštanja opasnih supstanci u more.
Klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju, ubrzavajući razaranje olupina. Pitanje je koliko ove olupine predstavljaju pretnju za ljude, obalske zajednice i životnu sredinu, kao i šta možemo učiniti da rešimo ovaj globalni problem vredan 340 milijardi dolara.
Iako se istraživanja trude da vizualizuju obim ovog problema, tačnost podataka i mapiranje olupina na dnu mora i okeana i dalje ostaju izazov. Projekat Seabed 2030 ima za cilj da poboljša mapiranje okeanskog prostora, ali i dalje postoji nedostatak preciznih informacija o lokacijama olupina.
Olupine predstavljaju ozbiljan rizik, posebno one koje se nalaze u plićim vodama. Identifikacija ovih olupina je ključna, a arhivski zapisi igraju važnu ulogu u pružanju detalja o strukturi broda, teretu i poslednjim poznatim pozicijama.
Razgradnja metalnih konstrukcija olupina, kao i povećana aktivnost na moru, poput ribolova i izgradnje energetskih postrojenja, dodatno komplikuju situaciju. Globalni napori za rešavanjem ovog problema su neophodni, ali su suočeni sa tehničkim izazovima i nedostatkom odgovornosti.
Nova tehnologija, poput autonomnih podvodnih vozila, može pomoći u prikupljanju preciznih podataka o olupinama, ali je neophodno deljenje informacija i saradnja svih relevantnih strana. Bez adekvatne akcije, ekološki i bezbednosni rizici koje olupine predstavljaju će ostati nepoznanica.
