Prema podacima iz Službe za klimatske promene Kopernikus, globalna prosečna temperatura 2024. godine će skoro sigurno premašiti granicu od 1,5°C iznad predindustrijske prosečne temperature koja je po prvi put postavljena Pariskim klimatskim sporazumom.
U tom kontekstu, istraživači iz ROOTS klastera izvrsnosti na Univerzitetu Kil, Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu, Univerziteta Hajdelberg i Univerziteta u Kembridžu (UK) pozivaju na bolje istraživanje otpornosti ljudskih društava na promenljivu klimu.
U preglednom članku koji je sada objavljen u časopisu Environmental Research Letters, interdisciplinarni tim iz geonauka i arheologije raspravlja o važnim nalazima o klimatskoj otpornosti u proteklih 5.000 godina. Istovremeno, autori naglašavaju postojeće praznine u znanju i identifikuju potencijalne nove istraživačke pristupe.
„Želeli smo da razumemo kako su društva bila u stanju da ostanu stabilna, otporna ili čak prosperitetna uprkos klimatskim rizicima. Cilj je da se iz prošlih uspeha i neuspeha izvuku održive strategije za budućnost, čak i ako su trenutne klimatske promene izazvane ljudima daleko veće. po obimu od predindustrijskih klimatskih promena u poslednjih 5.000 godina“, navodi prvi autor dr Liang Emlin Jang sa LMU, koji je bivši član na Kiel Graduate School „Humani razvoj u pejzažima“ i na ROOTS.
U svojoj studiji, istraživači pokazuju primere istorijske adaptacije na klimatske izazove, počevši od ranih zajednica lovaca-sakupljača do industrijalizovanih društava. „Studija pokazuje da kako društva postaju sve više tehnologizovana, tako se povećava i sposobnost ljudi da se prilagode“, objašnjava koautor dr Mara Vajnlt, naučni koordinator ROOTS-a. Istovremeno, industrijalizacija je dovela do velikih ekonomskih razlika širom sveta, što je rezultiralo veoma različitim nivoima otpornosti ili ranjivosti na klimatske rizike.
Iako su već poznati brojni primeri otpornosti ljudskih zajednica na klimatske promene u različitim geografskim razmerama i istorijskim kontekstima, autori članka ističu veliku potrebu za dodatnim istraživanjima. Oni predlažu razvoj nove naučne oblasti „klimatske resiliologije“, koja bi trebalo da obuhvati istorijske i arheološke nalaze kako bi se razvile strategije otpornosti za našu sadašnjost i budućnost.
„Ovo je ostvarivo samo ako različite naučne discipline blisko sarađuju kako bi razumele složene međusobne odnose otpornosti kroz vreme i prostor“, kaže Vajnlt.
Članak je ujedno i urednički uvod u tematski fokus „Društvena otpornost na klimatske promene u poslednjih 5000 godina“ u pismima o istraživanju životne sredine. Fokus ima za cilj razumevanje različitih slučajeva, manifestacija i promena društvene otpornosti na klimatske i ekološke uticaje iz praistorijske, istorijske i savremene, lokalne i globalne perspektive, kao i iz perspektive teorijske, empirijske i kvantitativne modeliranja.
