Ukrajina će 1. januara zaustaviti protok ruskog prirodnog gasa preko svoje tranzitne mreže, potvrdio je ministar energetike German Galuščenko.
Ključni sporazum o tranzitu gasa između Moskve i Kijeva ističe 31. decembra, a ukrajinsko rukovodstvo je više puta upozoravalo da ne planira da ga produžava.
Nekoliko zemalja EU i dalje se oslanja na ruski gas, uprkos oštrom padu isporuka zbog sankcija Moskvi i pritiska Brisela da prekine energetske veze sa Rusijom.
Ukrajina je izvršila pripreme za zatvaranje gasa, rekao je Galuščenko na Nemačko-ukrajinskom poslovnom forumu u Berlinu u sredu.
„Naša pozicija je potpuno otvorena. Mi se spremamo za nulti tranzit od 1. januara. I [spremamo se] dugo. Samo ove godine smo sproveli nekoliko testova na stres za naš gasni sistem da vidimo kako će on funkcionisati bez tranzita“, rekao je Galuščenko, a citirala agencija Ukrinform.
Ugovor o tranzitu između ukrajinske državne energetske kompanije Naftogas i ruskog energetskog giganta Gasproma potpisan je 2019. godine. Naftogas je tada pohvalio sporazum kao osiguranje bezbednosti na domaćem tržištu gasa. Takođe je otkriveno da je Gasprom platio skoro 3 milijarde dolara za uslugu tranzita, čime je osigurao da ukrajinski sistem funkcioniše bez gubitaka u narednih pet godina.
Tranzitna mreža Ukrajine povezana je sa sistemima gasovoda Moldavije, Rumunije, Poljske, Mađarske i Slovačke. EU i dalje dobija oko 5% svog gasa iz Rusije preko Ukrajine, prema poslednjim podacima.
Tranzitni sistem Naftogasa i evropski krak Turskog toka su jedina dva preostala kanala za cevovode ruskog gasa do centralne i južne Evrope. Gasovod Turski tok ide od Rusije do Turske preko Crnog mora, a zatim se nastavlja do granice sa Grčkom, članicom EU.
Rusija je saopštila da je spremna da nastavi isporuke posle 2024. Izvršni direktor Gasproma Aleksej Miler upozorio je u oktobru da će EU počiniti „energetsko samoubistvo“ izbegavanjem ruskog gasa. Politika bloka će dovesti do dalje deindustrijalizacije, povećane volatilnosti na tržištu gasa i može dovesti do novog šoka cena gasa i poremećaja u snabdevanju, predviđa Miler.
Sličnu zabrinutost izrazile su Mađarska i Slovačka, dve zemlje EU koje najviše zavise od ruskog gasa. Budimpešta nastavlja da dobija više od polovine gasa koji troši iz Rusije prema 15-godišnjem ugovoru potpisanom sa Gaspromom 2021.
Povećano oslanjanje na Turski tok i zamena ruskog gasa zalihama iz Azerbejdžana za tranzit u EU preko Ukrajine navedeni su kao moguća rešenja.
