Čitanje je aktivnost koja oblikuje naš mozak i omogućava razvoj složenih kognitivnih veština, ali je u opadanju u savremenom društvu. Prema istraživanju The Reading Agency, u Ujedinjenom Kraljevstvu 50% odraslih ne čita redovno, dok skoro četvrtina mladih od 16 do 24 godine nikada nije pročitala knjigu. Ove promene pokreću pitanja o uticaju na naš mozak i potencijalnu evoluciju naše vrste.
Novo istraživanje Mikaela Rolla, profesora fonetike na Univerzitetu Lund, pokazalo je da ljudi s boljim čitalačkim veštinama imaju specifične anatomske karakteristike u mozgu. Ključne oblasti uključuju:
- Prednji deo temporalnog režnja (temporalni pol): Ova oblast integriše informacije iz različitih senzora – vizuelnih, motoričkih i senzorskih – kako bi pomogla u razumevanju značenja reči.
- Hešlov girus: Ova oblast, povezana sa slušnim korteksom, ključna je za fonološku obradu – prepoznavanje glasova govora i povezivanje slova s fonemima.
Studija je otkrila da deblji slušni korteks u levom Hešlovom girusu korelira s boljim čitalačkim sposobnostima, dok varijacije u kortikalnoj strukturi ukazuju na složene interakcije između debljine i funkcionalnosti.
Mozak je neverovatno plastičan – njegove se strukture mogu menjati kroz učenje i praksu. Na primer, osobe koje intenzivno uče jezik pokazuju povećanje debljine korteksa u područjima mozga povezanim s jezikom. Ovo sugeriše da čitanje nije samo rezultat urođenih sposobnosti, već se može kultivisati praksom i edukacijom.
Ako čitanje postane manje prioritetno, to bi moglo imati dalekosežne posledice, uključujući:
- Manje sposobnosti za tumačenje sveta: Čitanje razvija našu sposobnost razumevanja kompleksnih koncepata i društvenih interakcija.
- Smanjenje empatičnosti: Čitanje fikcije dokazano povećava sposobnost razumevanja tuđih emocija i perspektiva.
- Kognitivna regresija: Bez redovne stimulacije, oblasti mozga povezane s jezikom i interpretacijom mogle bi postati manje razvijene kod budućih generacija.
Promovisanje čitanja kao ključne aktivnosti u obrazovnim sistemima i društvu može pomoći da očuvamo i razvijamo ove važne kognitivne veštine. Redovno čitanje nije samo užitak već i sredstvo za očuvanje intelektualnog razvoja i međusobnog razumevanja u modernom društvu.
Uz knjigu u ruci, ne samo da razvijamo vlastiti um, već i činimo doprinos budućnosti čovečanstva.
