Amerikanci bi trebalo da jedu više pasulja, graška i sočiva i da smanje unos crvenog i prerađenog mesa i skrobnog povrća, uz istovremeno ograničavanje dodavanja šećera, natrijuma i zasićenih masti.
To je savet koji je u utorak objavio stručni panel nutricionista zaduženih za savetovanje američke vlade o izdanju smernica za ishranu za 2025. koje će činiti kamen temeljac saveznih programa i politike ishrane.
Ali 20-člani panel nije uzeo u obzir rastuću ulogu ultraprerađene hrane koja je povezana sa zdravstvenim problemima, rekavši da nema dovoljno dokaza da se ljudima kaže da ih izbegavaju. I grupa se klonila ažuriranja kontroverznih smernica o konzumiranju alkohola, ostavljajući tu analizu dva spoljna izveštaja za koje se očekuje da će uskoro biti objavljeni.
Sve u svemu, preporuke za Smernice o ishrani 2025-2030 za Amerikance zvuče poznato, rekla je Marion Nestle, stručnjak za politiku ishrane.
„Ovo izgleda kao svaki drugi set smernica za ishranu od 1980: jedite povrće i smanjite potrošnju hrane sa visokim sadržajem soli, šećera i zasićenih masti“, rekao je Nestle u mejlu. „Ova konkretna izjava ne govori ništa o balansiranju kalorija, kada je prekomerna potrošnja kalorija, posebno iz ultra-prerađene hrane, najveći izazov za zdravlje Amerikanaca.“
Panel za ishranu je zaključio da zdrava ishrana za osobe od 2 godine i više sadrži više povrća, voća, mahunarki, orašastih plodova, integralnih žitarica, ribe i biljnih ulja koja sadrže više nezasićenih masti.
Manje ga ima u crvenom i prerađenom mesu, hrani i pićima zaslađenoj šećerom, rafinisanim žitaricama i zasićenim mastima. Takođe može uključivati mlečne proizvode bez masti ili niske masti i hranu sa niskim sadržajem natrijuma i može uključivati hranu biljnog porekla.
Panel, koji se sastajao skoro dve godine, bio je prvi koji se fokusirao na prehrambene potrebe Amerikanaca kroz ono što su oni nazvali „očiv zdravstva“, rekla je dr Fatima Kodi Stenford, stručnjak za gojaznost u Opštoj bolnici u Masačusetsu koja je bila deo grupa. To je značilo uzeti u obzir faktore kao što su prihod domaćinstva, rasa, etnička pripadnost i kultura kada se preporučuje zdrava ishrana. To će pomoći da se osigura da smernice „odražavaju i uključuju različite grupe stanovništva“, rekla je ona u mejlu.
Ultra obrađena hrana uključuje grickalice, slatke žitarice i zamrznute obroke koji čine oko 60% američke ishrane.
Panel je razmatrao više od 40 studija, uključujući nekoliko koje su pokazale vezu između ultra obrađene hrane i prekomerne težine ili razvoja gojaznosti. Ali stručnjaci za ishranu su bili zabrinuti za kvalitet istraživanja, ostavljajući ih da zaključe da su dokazi suviše ograničeni da bi davali preporuke.
Ta odluka će se verovatno susresti sa stavovima Roberta F. Kenedija, mlađeg, kandidata za vođenje američkog Odeljenja za zdravstvo i ljudske usluge, koji je doveo u pitanje potencijalne sukobe interesa među članovima komisije za smernice za ishranu i obećao da će se suzbiti na ultraprerađenoj hrani koja doprinosi hroničnoj bolesti.
Panel takođe nije revidirao preporuke koje predlažu ograničavanje unosa alkohola na dva pića ili manje dnevno za muškarce i jedno piće ili manje dnevno za žene.
2020. godine, kada su smernice poslednji put ažurirane, vlada je odbacila savet naučnih savetnika da preporuče manje konzumiranja alkohola.
Očekuje se da će dve grupe – Nacionalne akademije nauke, inženjerstva i medicine i komitet vladine agencije koja nadgleda zloupotrebu supstanci – objaviti izveštaje u narednim mesecima o efektima umerene upotrebe alkohola kako bi se informisale o smernicama.
Savetodavni panel je priznao da ishrana većine Amerikanaca ne ispunjava trenutne smernice. Više od polovine odraslih u SAD ima jedno ili više hroničnih zdravstvenih stanja povezanih sa ishranom, a 18 miliona američkih domaćinstava ima nesigurne izvore hrane, navodi se u izveštaju.
„Hronična zdravstvena stanja povezana sa ishranom i njihovi prekursori nastavljaju da ugrožavaju zdravlje tokom čitavog životnog veka“, zaključuje se u izveštaju. „Što ne sluti dobro za budućnost zdravlja u Sjedinjenim Državama.“
Naučni izveštaj sadrži smernice za ishranu, koje se ažuriraju svakih pet godina. Preporuke od utorka sada idu HHS-u i Odeljenju za poljoprivredu, gde će zvaničnici izraditi konačne smernice za objavljivanje sledeće godine.
Počevši od srede, javnost će imati 60 dana da komentariše smernice. Zvaničnici HHS i USDA održaće javni sastanak 16. januara da bi razgovarali o preporukama.
Nove smernice, koje će dovršiti dolazeća Trampova administracija, u skladu su sa decenijama saveznih napora za smanjenje bolesti povezanih sa ishranom u SAD, rekao je dr Piter Luri, predsednik grupe za zastupanje Centra za nauku u javnom interesu.
„Uopšteno gledano, mislim da su ovo dobro formulisane preporuke koje bi nova administracija dobro usvojila“, rekao je Luri.
