Pad režima Bašara al-Asada nakon više od 50 godina vladavine njegove porodice ostavio je Siriju na prekretnici, gde mogućnosti variraju između haosa i kohezije. Pobuna koju predvodi Hajat Tahrir al-Šam (HTS), islamistička frakcija, preuzela je kontrolu, ali njeno liderstvo pod Ahmandom al-Šaraom pokušava da uveri javnost u posvećenost pluralizmu i civilnoj upravi.
Zemlja ostaje fragmentisana između frakcija, uključujući kurdske snage podržane SAD-om, ostatke Asadove vojske i različite opozicione grupe. Strane sile poput Rusije, Irana, Turske i SAD-a takođe imaju svoje interese, što dodatno komplikuje situaciju.
HTS se suočava s izazovima u održavanju mira među etničkim i verskim grupama, kao i u upravljanju osnovnim funkcijama države. Premijer prelazne vlade, Mohamed al-Bašir, navodno radi na formiranju nove vlade, ali zvanične potvrde još nema.
Eksperti upozoravaju da unutrašnje podele među pobunjenicima, kao i tenzije između Kurda i arapskih opozicionih snaga, mogu destabilizovati situaciju. Takođe, postoji zabrinutost zbog potencijalne odmazde prema manjinama, posebno alavitima, i čistki u bivšim Asadovim bezbednosnim strukturama.
Sirijci, raseljeni tokom deceniju dugog građanskog rata, s nadom i strepnjom prate razvoj događaja kako bi utvrdili da li je bezbedno da se vrate u zemlju. Međutim, budućnost Sirije ostaje neizvesna, jer se delikatna ravnoteža može brzo promeniti.
