Jedna od najmoćnijih oružanih grupa etničkih manjina koje se bore protiv vojske Mjanmara zatražila je zauzimanje poslednje vojne ispostave u strateškom zapadnom gradu Maungdou, čime je stekla punu kontrolu nad granicom dugom 271 kilometar sa Bangladešom.
Zarobljavanje od strane Arakanske vojske čini kontrolu grupe nad severnim delom države Rakajn potpunom, i označava još jedan napredak u njenoj nastojanju za samoupravu tamo.
Rakhine je postao žarište građanskog rata širom zemlje u Mjanmaru, u kojem se prodemokratski gerilci i oružane snage etničkih manjina koje traže autonomiju bore protiv vojnih vladara zemlje, koji su preuzeli vlast 2021. nakon što je vojska zbacila izabranu vladu Aung San Su Ći.
Khaing Thukha, portparol Arakanske vojske, rekao je Asošiejted presu tekstualnom porukom sa nepoznate lokacije kasno u ponedeljak da je njegova grupa u nedelju zauzela poslednju preostalu vojnu ispostavu u Maungdou.
Komandant ispostave brigadni general. Thurein Tun je zarobljen dok je pokušavao da pobegne iz bitke, rekao je Khaing Thukha.
Situacija u Maungdavu nije mogla biti nezavisno potvrđena, jer je pristup internetu i uslugama mobilne telefonije u tom području uglavnom prekinut.
Vojna vlada Mjanmara nije odmah komentarisala.
Maungdav, oko 400 kilometara jugozapadno od Mandalaja, drugog po veličini grada u Mjanmaru, bio je meta ofanzive Arakanske vojske od juna. Grupa je ranije ove godine zauzela Paletva i Buthidaung, dva druga grada na granici sa Bangladešom.
Od novembra 2023., Arakanska vojska je preuzela kontrolu nad 11 od 17 opština Rakhine, zajedno sa jednim u susednoj državi Čin.
En, grad u Rakhineu u kojem se nalazi strateški važan vojni štab koji nadgleda zapadni deo zemlje, izgleda da je na ivici da u potpunosti padne u ruke Arakanske armije.
Grupa je u saopštenju objavljenom u aplikaciji za razmenu poruka Telegram kasno u petak navela da je zauzela više od 30 vojnih ispostava, osim zapadne komande vojske, koja kontroliše Rakhine i južni deo susedne države Čin, kao i teritorijalne vode zemlje u Bengalskog zaliva.
Nedavne borbe u Rakhineu izazvale su strahove od oživljavanja organizovanog nasilja nad pripadnicima muslimanske manjine Rohinja, slično onom koji je naterao najmanje 740.000 pripadnika njihove zajednice 2017. da pobegnu u susedni Bangladeš radi bezbednosti.
Arakan armija, koja je vojno krilo budističke etničke grupe Rakhine u državi Rakhine, gde su većina i traže autonomiju od centralne vlade Mjanmara, poriče optužbe, iako su svedoci opisali akcije grupe AP-u i drugim medijima.
Rohinja su generacijama živeli u Mjanmaru, ali mnogi u budističkoj većini u zemlji, uključujući pripadnike manjine Rakhine, smatraju da su ilegalno emigrirali iz Bangladeša. Rohinja se suočavaju sa velikom količinom predrasuda i generalno im je uskraćeno državljanstvo i druga osnovna prava.
Granica između Mjanmara i Bangladeša proteže se od kopna do reke Naf i obale u Bengalskom zalivu.
Arakanska vojska saopštila je u nedelju da je naredila obustavu transporta preko reke Naf jer su policija i lokalni muslimani povezani sa vojskom pokušavali da pobegnu čamcem u Bangladeš.
Pobunjenička grupa je optužena za velika kršenja ljudskih prava, posebno za zauzimanje grada Buthidaunga sredinom maja, kada je optužena da je prisilila oko 200.000 stanovnika, uglavnom Rohinja, da odu, a zatim zapalila većinu zgrade. Optužen je za napad na civile Rohinja koji su bežali od borbi u Maungdau u avgustu.
Arakanska armija je takođe deo oružanog etničkog saveza koji je u oktobru prošle godine pokrenuo ofanzivu na severoistočni Mjanmar i dobio stratešku teritoriju duž granice sa Kinom.
