Mnogi od nas uživaju u šoljici kafe kao dnevnom ritualu, a nova istraživanja sugerišu da ovaj popularni napitak može doneti brojne zdravstvene prednosti, uključujući potencijalno duži i zdraviji život. Tim sa Univerziteta Koimbra u Portugalu analizirao je 85 prethodnih studija iz Evrope, Amerike, Australije i Azije, fokusirajući se na vezu između konzumacije kafe i stope smrtnosti, kao i drugih zdravstvenih pokazatelja.
Njihova analiza sugeriše da ispijanje oko tri šoljice kafe dnevno može povećati životni vek prosečne osobe za 1,84 godine. Pored toga, redovno konzumiranje kafe povezano je sa produženjem zdravlja – vremenom provedenim bez ozbiljnih bolesti. Iako su u obzir uzeti mnogi faktori, uključujući pušenje, konzumiranje alkohola i vrstu kafe, istraživači smatraju da postoje dokazi koji podržavaju pozitivne efekte umerene konzumacije kafe.
„Tradicionalne kliničke preporuke su ponekad zanemarile ulogu kafe u zdravom starenju“, ističe neuronaučnik Rodrigo Kunja sa Univerziteta Koimbra. On dodaje da redovno, umereno pijenje kafe može delovati zaštitnički protiv bioloških mehanizama koji usporavaju telo kako starimo, čime se smanjuje rizik od mnogih zdravstvenih problema.
Međutim, važno je napomenuti da su mnoge studije uključivale samoprijavljivanje potrošnje kafe, što može dovesti do pristrasnosti, a istraživanje je finansirano od strane Instituta za naučne informacije o kafi, neprofitne organizacije koju podržavaju velike kompanije za kafu. Iako studije ne dokazuju direktnu uzročno-posledičnu vezu, rezultati sugerišu da kafa može imati zaštitne efekte na zdravlje.
Analizirani su brojni zdravstveni indikatori, uključujući zapaljenje i metabolizam, a istraživači su uzeli u obzir faktore kao što su pušenje i konzumiranje alkohola, kako bi bolje razumeli efekte same kafe. Redovna konzumacija kafe bila je povezana sa očuvanjem mišićnih, kardiovaskularnih, mentalnih i imunoloških funkcija. Takođe, istraživanje je pokazalo obrnuto povezivanje između ispijanja kafe i učestalosti bolesti koje često pogađaju starije osobe, kao što su kardiovaskularne bolesti, moždani udar, demencija, dijabetes i depresija.
Iako se rezultati ovih studija uklapaju sa prethodnim istraživanjima, koji pokazuju kako kafa može imati zaštitne efekte, poput smanjenja rizika od srčanih bolesti i negativnih posledica sedenja, istraživači naglašavaju da je potrebno daljnje istraživanje kako bi se dobili jasniji dokazi o uzročno-posledičnoj vezi.
„Kako svetska populacija stari, postaje sve važnije istraživati dijetetske intervencije koje mogu doprineti ne samo dužem životu, već i zdravijem životu“, zaključuje Kunja.
