Bašar Barhum se probudio u svojoj zatvorskoj ćeliji u Damasku u zoru u nedelju, misleći da će to biti poslednji dan njegovog života. Šezdesettrogodišnji pisac trebalo je da bude pogubljen nakon sedam meseci provedenih u zatvoru. Međutim, ubrzo je shvatio da ljudi na vratima nisu pripadnici ozloglašenih bezbednosnih snaga bivšeg sirijskog predsednika Bašara al-Asada, spremni da ga odvedu u smrt. Umesto toga, bili su to pobunjenici koji su došli da ga oslobode.
Dok su pobunjenici u roku od deset dana preuzimali kontrolu širom Sirije i okončavali 50-godišnju vladavinu Asadove porodice, provaljivali su u zatvore i bezbednosne objekte kako bi oslobodili političke zatvorenike i mnoge od desetina hiljada ljudi koji su nestali od početka sukoba 2011. godine. Barhum je bio jedan od onih koji su proslavili slobodu u Damasku.
„Nisam video sunce sve do danas“, rekao je Barhum za Associated Press dok je u neverici hodao ulicama Damaska. „Umesto da sutra budem mrtav, hvala Bogu, dao mi je novi život.“
Barhum nije mogao da pronađe svoj mobilni telefon i lične stvari u zatvoru, pa je krenuo da pronađe način da javi svojoj ženi i ćerkama da je živ i zdrav.
Široko deljeni video snimci prikazuju desetine zatvorenika koji trče u znak slavlja nakon što su ih pobunjenici oslobodili, neki bosi, a drugi oskudno odeveni. Jedan od njih vrišti od sreće kad sazna da je vlada pala.
Sirijski zatvori su poznati po surovim uslovima. Tortura je sistematska, kažu grupe za ljudska prava, uzbunjivači i bivši zatvorenici. Tajna pogubljenja prijavljena su u više od dvadeset objekata pod kontrolom sirijske obaveštajne službe, kao i na drugim lokacijama.
Sirijski vojni prebeg poznat kao „Cezar“ prokrijumčario je preko 53.000 fotografija 2013. godine, za koje grupe za ljudska prava tvrde da pružaju jasan dokaz o rasprostranjenoj torturi, kao i bolestima i gladi u sirijskim zatvorskim objektima.
Sirijski bezbednosni aparat i zatvori nisu služili samo za izolaciju Asadovih protivnika, već i za širenje straha među narodom, rekla je Lina Hatib, saradnica u programu za Bliski Istok i Severnu Afriku u londonskom istraživačkom centru Chatham House.
„Anksioznost zbog mogućnosti da završiš u jednom od Asadovih ozloglašenih zatvora stvorila je značajnu nepoverenje među Sirijcima“, rekla je Hatib. „Asad je negovao ovu kulturu straha kako bi održao kontrolu i ugušio političku opoziciju.“
Severno od Damaska, u vojnom zatvoru Sajdnaja, poznatom kao „klaonica“, zatvorenice, među kojima su bile i žene s decom, vrištale su dok su muškarci razbijali brave na njihovim ćelijama. Amnesty International i druge grupe tvrde da se u Sajdnaji svake nedelje tajno pogubi na desetine ljudi, procenjujući da je između 2011. i 2016. ubijeno do 13.000 Sirijaca.
„Nemojte se plašiti… Bašar al-Asad je pao! Zašto se plašite?“ rekao je jedan od pobunjenika dok je pokušavao da ubrza žene da napuste svoje pretrpane ćelije.
Do sada je oslobođeno desetine hiljada zatvorenika, rekao je Rami Abdulrahman iz Sirijske opservatorije za ljudska prava, britanskog opozicionog posmatrača rata.
Tokom poslednjih deset dana, pobunjenici su oslobodili zatvorenike u gradovima kao što su Alepo, Homs, Hama i Damask.
Omar Alšogre, koji je bio zatvoren tri godine i preživeo brutalne torture, gledao je u neverici iz svog doma daleko od Sirije dok je video desetine zatvorenika kako beže.
„Stotine demokratija širom sveta nisu učinile ništa da im pomognu, a sada je nekoliko vojnih grupa palo i provalilo u zatvor za zatvorom“, rekao je Alšogre, aktivista za ljudska prava koji sada živi u Švedskoj i SAD-u, za Associated Press.
U međuvremenu, porodice zatvorenika i nestalih nisu slavile pad Asadove dinastije. Umesto toga, čekali su ispred zatvora i bezbednosnih centara, nadajući se da će njihovi voljeni biti tamo. Polagali su velike nade u one koji će sada predvoditi ratom razorenu zemlju.
„Ova sreća neće biti potpuna dok ne vidim sina iz zatvora, a ne znam gde je“, rekao je Basam Masri. „Tražim ga već dva sata. U zatvoru je već 13 godina,“ od početka sirijskog ustanka 2011. godine.
Pobunjenici su se borili da kontrolišu haos dok se gomila okupljala ispred Palate pravde u Damasku.
Heba, koja je samo rekla svoje ime dok je razgovarala s AP-om, rekla je da traži svog brata i zeta, koji su uhapšeni dok su prijavljivali ukradeni automobil 2011. godine i od tada se nisu videli.
„Uzeli su mnoge od nas,“ rekla je Heba, čiji je i rođak nestao. „Ne znamo ništa o njima… Oni (Asadova vlada) su spalili naša srca.“
