U uglu svemira 290 miliona svetlosnih godina od Zemlje, vidimo nešto zaista epsko na delu.
Tamo su četiri galaksije u bliskoj interakciji, oblast ispunjena ostacima prošlih sudara, toliko velika i energična da njihova interakcija osvetljava prostor između njih rendgenskim udarnim frontom.
Grupa je poznata kao Stephanov kvintet (postoji peta galaksija, ali ona zapravo ne sedi sa kul decom), a nova zapažanja otkrivaju zamršenost tekuće aktivnosti. Jedna od četiri uključene galaksije izaziva nevolje razbijajući grupu poput loptice za uništavanje brzinom od 3,2 miliona kilometara (2 miliona milja) na sat.
Ovi nalazi će pomoći naučnicima da shvate kako džinovske galaksije interaguju, sudaraju se i spajaju da bi proizvele još veće galaksije gde ih gravitacija spaja kroz ponore prostor-vremena.
„Od svog otkrića 1877. godine, Stephanov kvintet je očarao astronome, jer predstavlja galaktičku raskrsnicu gde su prošli sudari između galaksija ostavili za sobom složeno polje krhotina“, objašnjava astrofizičarka Marina Arnaudova sa Univerziteta Hertfordšir u Velikoj Britaniji.
„Dinamička aktivnost u ovoj grupi galaksija je sada ponovo probuđena galaksijom koja je probila kroz nju neverovatnom brzinom od preko 3,2 miliona km/h, što je dovelo do izuzetno snažnog šoka, sličnog zvučnom udaru mlaznog lovca. .“
Stefanov kvintet je zanimljiva grupa galaksija. Izgleda kao pet galaksija grupisanih na nebu, pa kada su otkrivene u 19. veku, tako su i katalogizovane. Jedna od galaksija, međutim, uopšte nije pravi član grupe: jednostavno je duž istog vidokruga, samo 40 miliona svetlosnih godina od nas, odvojena od ostatka kvinteta na udaljenosti od 250 miliona svetlosne godine.
Preostale četiri galaksije su dovoljno blizu jedna drugoj da bi bile gravitaciono upletene u složeni ples koji se proteže milijardama godina. Taj ples je proizveo oblak gasa – možda skinutog sa galaksija i ostavljenog da visi u međugalaktičkom prostoru između njih, šokiran i zagrejan potiskom i povlačenjem njihove interakcije.
Nova zapažanja, napravljena na prvi pogled za spektrograf širokog polja za eksplorer širokog polja Villiam Herschel Telescope Enhanced Area Velociti Ekplorer (VEAVE) u Španiji, otkrila su nove detalje u tom šokiranom gasu. To su prvi rezultati objavljeni za instrument.
Oni prikazuju galaksiju po imenu NGC 7318b kako udara u gas, stvarajući front udarca veći od galaksije Mlečnog puta dok juri kroz njega. A analiza tima otkriva, po prvi put, da gas iza fronta udara ima dvostruku prirodu.
„Dok se udar kreće kroz džepove hladnog gasa, on putuje hipersoničnim brzinama – nekoliko puta većom od brzine zvuka u međugalaktičkom mediju Stephanovog kvinteta – dovoljno moćan da pocepa elektrone iz atoma, ostavljajući za sobom sjajni trag naelektrisanog gasa, kao viđeno sa VEAVE-om“, kaže Arnaudova.
Međutim, kada udar putuje kroz vrući gas, on slabi, kompresuje gas i sija u niskofrekventnoj emisiji koju detektuju radio teleskopi poput LOFAR niza.
Zajedno, rezultati otkrivaju da sudar stvara kaskadu energije koja utiče na sve gasne faze u oblaku. LOFAR posmatranja datiraju populaciju čestica pod energijom na oko 11 miliona godina, što je u skladu sa vremenom prelaska NGC 7318b.
Stephanov kvintet je grupa koja je od velikog interesovanja naučnika. Ovako složena interakcija, tako blizu Zemlje, je retka stvar i željno je proučavana. Pošto se smatra da galaksije kao što je Mlečni put rastu sudarajući se sa drugim galaksijama i potpadaju pod druge galaksije, svaka nova informacija vredna je sticanja.
Rezultati tima pokazuju da ovi novi detalji možda vrebaju iz vida, čekajući da ih otkrije pravi instrument.
„Fantastično je videti nivo detalja koji je ovde otkrio VEAVE“, kaže astrofizičar Gavin Dalton sa Univerziteta Oksford u Velikoj Britaniji.
„Kao i detalji šoka i sudara koji se razvija, koje vidimo u Stephanovom kvintetu, ova zapažanja pružaju izvanrednu perspektivu o tome šta se možda dešava u formiranju i evoluciji jedva rešenih slabih galaksija koje vidimo na granicama našeg trenutne mogućnosti“.