Evropska unija je postigla hitan sporazum o slobodnoj trgovini sa Brazilom, Argentinom i još tri južnoameričke zemlje u trgovinskom savezu Merkosur nakon četvrt veka pregovora. Ovaj sporazum, koji bi trebao biti ratifikovan, otvorio bi put ka formiranju jedne od najvećih zona slobodne trgovine na svetu, obuhvatajući tržište od 780 miliona ljudi i gotovo četvrtinu globalnog bruto domaćeg proizvoda. Zagovornici sporazuma tvrde da bi preduzeća uštedela oko 4,26 milijardi dolara godišnje na carinama, smanjujući birokratiju i eliminirajući carine na proizvode poput italijanskog vina, argentinskog bifteka, brazilske pomorandže i nemačkih automobila.
Međutim, kritičari sporazuma ističu da bi lokalni poljoprivrednici u zemljama poput Francuske i Holandije mogli biti izloženi nelojalnoj konkurenciji, što bi moglo negativno uticati na životnu sredinu. Francuska predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, smatra ovaj sporazum „istorijskom prekretnicom“ u trenutku kada je globalni protekcionizam u porastu. Ipak, francuski predsednik Emanuel Makron ističe da sporazum još uvek nije prihvatljiv i traži dodatne mere zaštite za domaće poljoprivrednike.
Da bi sporazum stupio na snagu, neophodno je odobrenje Evropskog parlamenta. Fon der Lajen ističe da će sporazum omogućiti poslovne mogućnosti za oko 60.000 preduzeća kroz niže tarife i olakšane carinske procedure. Ipak, postoji zabrinutost među evropskim farmerima zbog mogućeg priliva jeftine uvozne hrane koja ne mora da se pridržava istih standarda kao na evropskom tržištu.
Ovaj sporazum predstavlja prvi veliki trgovinski dogovor za Merkosur, koji obuhvata zemlje poput Argentine, Brazila, Urugvaja, Paragvaja i Bolivije. Nakon višedecenijskih pregovora i prepreka, ovaj dogovor bi mogao obezbediti nova tržišta za izvoz i jačati investicione tokove u regionu. Ipak, ratifikacija sporazuma može potrajati godinama, s obzirom na ranija iskustva sa trgovinskim sporazumima poput CETA sporazuma između EU i Kanade, koji i dalje prolazi kroz proces odobravanja.
