Predsednica Meksika rekla je u četvrtak da će tražiti od novoizabranog predsednika Donalda Trampa da deportuje nemeksičke migrante direktno u njihove matične zemlje, umesto da ih vrati na meksičku granicu.
Predsednica Klaudija Šejnbaum izjavila je da se nada da će postići dogovor sa Trampom kako bi „ljude koji dolaze iz drugih zemalja poslali u svoje zemlje porekla“.
Meksiko, kao i svaka druga zemlja, nije u obavezi da prihvati ne-meksičke migrante, ali je pristao da to učini u nedavnoj prošlosti, posebno iz zemalja poput Kube i Venecuele, koje često odbijaju letove za deportaciju iz Sjedinjenih Država, ali mogu prihvatiti njih iz Meksika.
Meksički zvaničnici rekli su da već vrše pripreme ako Tramp ispuni svoje obećanje da će izvršiti deportacije migranata velikih razmera kojima nedostaju odgovarajuća dokumenta kada preuzme dužnost 20. januara.
Meksiko se očigledno plaši dve stvari: deportacije meksičkih građana velikih razmera i velikog broja ne-Meksikanaca koji se deportuju na graničnim prelazima koji nisu dovoljno opremljeni da se nose sa njima.
Stručnjaci procenjuju da oko 4 miliona Meksikanaca živi u SAD bez odgovarajuće dokumentacije. Meksiko već priprema svoje konzularne službe u SAD sa dodatnom ljudstvom za rešavanje slučajeva deportacije u koje su uključeni njegovi građani.
Ali deportovani migranti iz trećih zemalja predstavljaju teži izazov i mogli bi uključiti znatan broj Haićana, Kubanaca i Venecuelanaca.
Između 2022. i 2023. Meksiko je pristao da prima do 30.000 migranata mesečno sa Kube, Haitija, Nikaragve i Venecuele, zemalja u koje je SAD teško deportovati iz diplomatskih ili političkih razloga. Taj sporazum je trenutno na snazi.
Venecuela je krajem 2023. saopštila da je Meksiko repatrijao oko 300 venecuelanskih migranata na dva leta.
Takvi prinosi predstavljaju novčano opterećenje za meksičku vladu. Meksiko je nekim od repatriranih Venecuelanaca ponudio stipendiju od oko 110 dolara mesečno tokom šest meseci kako bi im pomogao da se ponovo uspostave u svojim matičnim zemljama.
Međutim, zadatak pronalaženja posla, skloništa i prevoza za deportovane Meksikance predstavljao bi još veći izazov za Meksiko.
Migracije su dugo bile osetljivo pitanje između dve zemlje i postale su još hitnije nakon Trampove pretnje da će uvesti carine od 25 odsto na meksičku robu ukoliko zemlja ne učini više da zaustavi priliv migranata i droge.
Tramp je u novembru tvrdio da se Šejnbaum „složio da zaustavi migraciju kroz Meksiko” nakon telefonskog razgovora dvojice lidera. Šejnbaum je u međuvremenu sugerisala da Meksiko već radi svoj deo posla i da nije zainteresovan da zatvori svoje granice.
„Ponavljamo da stav Meksika nije da zatvara granice, već da gradi mostove između vlada i između naroda“, rekla je tada Šejnbaum.
