Sadašnji okvir Ujedinjenih nacija za borbu protiv klimatskih promena treba da bude očuvan, saopštile su Sjedinjene Države Međunarodnom sudu pravde, koji radi na izradi novih globalnih pravnih smernica.
Vašington se u sredu pridružio Kini u isticanju da su sadašnji sporazumi, kao što je znameniti Pariski sporazum iz 2015. godine, najbolji način za rešavanje klimatske krize, ali njihovi komentari izazivaju gnev aktivista.
Režim UN o klimatskim promenama „otelovljuje najjasniji, najkonkretniji i najaktuelniji izraz pristanka država da budu obavezane međunarodnim pravom u pogledu klimatskih promena“, rekla je Margaret Tejlor, pravna savetnica u Stejt departmentu.
„Sve druge zakonske obaveze koje se odnose na ublažavanje klimatskih promena koje je utvrdio sud treba da se tumače u skladu sa obavezama koje države imaju prema ovom režimu sporazuma“, dodao je Tejlor.
Ona je pozvala sudije Međunarodnog suda pravde „da osiguraju da njegovo mišljenje očuva i promoviše centralnu ulogu ovog režima“.
Kampanji su se brzo napali na izjavu SAD pred sudom.
Vishal Prasad, direktor Studentskog tima sa pacifičkih ostrva koji se bore protiv klimatskih promena, rekao je: „Još jednom smo svedoci obeshrabrujućeg pokušaja SAD da izbegnu svoje odgovornosti kao jednog od najvećih svetskih zagađivača.
Prasad je rekao da je Vašington pokazao „očigledno zanemarivanje hitnosti klimatske krize“.
„Umesto toga, SAD su zadovoljne svojim uobičajenim pristupom i preduzele su sve moguće mere da izbegnu svoju istorijsku odgovornost, zanemare ljudska prava i odbace klimatsku pravdu.
UN su zatražile od ICJ-a da razvije pravni okvir kojim bi se razjasnile odgovornosti država u borbi protiv klimatskih promena, kao i pravne posledice po države koje nanose štetu klimi.
Ali dva najveća svetska zagađivača pozvala su sud da se drži trenutnog procesa, poznatog kao Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama (UNFCCC).
U svom saopštenju od utorka, predstavnik Pekinga Ma Ksinmin je rekao: „Kina… se nada da će sud podržati mehanizam pregovora UN o klimatskim promenama kao primarni kanal za globalno upravljanje klimom“.
Na istorijskim saslušanjima u ICJ-u će više od 100 zemalja i organizacija izneti svoje stavove o klimatskim promenama – što je najveći broj ikada.
MSP-u će verovatno trebati meseci, ako ne i godine da iznese svoje mišljenje, za koje kritičari kažu da bi imalo ograničen uticaj s obzirom na njegovu neobavezujuću prirodu.
Čini se da Tejlor takođe odbacuje ideju da bi MSP u svom mišljenju trebalo da predloži da se istorijski emiteri smatraju odgovornim za prethodno zagađenje.
„Savetodavni postupak nije sredstvo da se vodi parnica da li su pojedinačne države ili grupe država prekršile obaveze u vezi sa klimatskim promenama u prošlosti ili snose odgovornost za reparacije… niti bi to bilo prikladno učiniti“, rekla je ona.
