Nedavno je sprovedena studija koja je otkrila značajne promene u mozgu adolescenata usled društvenih poremećaja izazvanih zatvaranjem tokom pandemije COVID-19. Istraživači Univerziteta Vašington u Sijetlu koristili su MRI podatke kako bi identifikovali ubrzano stanjivanje korteksa, savijene površine mozga, kod tinejdžera nakon zatvaranja, pri čemu je ovaj efekat bio izraženiji kod ženskih adolescenata.
Ova studija naglašava vitalnu ulogu adolescencije u razvoju mozga. Promene koje se dešavaju tokom ovog perioda omogućavaju mozgu da postigne zrelost, a jedna od ključnih transformacija je stanjivanje korteksa.
Novi dokument iz 2022. godine pruža dokaze o postojanju kritičnog perioda „plastičnosti“ mozga u adolescenciji, posebno u prednjoj regiji mozga koja je odgovorna za razmišljanje, donošenje odluka, pamćenje i kontrolu društvenog ponašanja.
Postavlja se pitanje da li su pandemijska blokada i karantin ubrzali proces štetnog starenja mozga kod tinejdžera i koliko je to direktno povezano sa tim merama. Biološko starenje i razvoj su povezani procesi, te su nepovoljni uslovi tokom adolescencije verovatno imali uticaj na starenje mozga u budućnosti.
Nalazi o ubrzanom sazrevanju moždane kore kod adolescenata nakon zatvaranja sugerišu da ove promene mogu imati dugoročne posledice na starenje mozga.
Kada je reč o ulozi zaključavanja, važno je istaći da je socijalna kognicija ključna za zdravlje mozga, posebno tokom adolescencije kada su društvene interakcije od suštinskog značaja za normalan kognitivni razvoj.
Mnogi neuropsihijatrijski poremećaji, poput anksioznosti i depresije, češći su kod adolescenata, pri čemu su devojčice pod većim rizikom. Restriktivne mere zaključavanja tokom pandemije imale su negativan uticaj na mentalno zdravlje tinejdžera, posebno devojčica.
Neosporno je da su restriktivne mere tokom pandemije imale ozbiljne posledice po zdravlje, a nova studija dodaje i saznanje o štetnom uticaju na razvoj mozga adolescentne populacije.
Šire posledice zdravstvenih politika, posebno u odnosu na mentalno zdravlje adolescenata, zahtevaju pažljivo razmatranje. Dokazi sugerišu da je društvena izolacija imala negativan uticaj na zdravlje mozga adolescenata.
