Hezbolah je u ponedeljak pucao na spornu graničnu zonu koju drži Izrael nakon višestrukih izraelskih napada u Libanu od kada je prošle nedelje stupio na snagu prekid vatre. Militantna grupa je rekla da je rafal, prvi tokom primirja, bio hitac upozorenja kao odgovor na, kako je nazvala, ponovljena izraelska kršenja.
Izraelski lideri su zapretili da će uzvratiti, dodatno zaoštravajući krhki prekid vatre uz posredovanje SAD i Francuske. Primirje je pozvalo na 60-dnevni prekid borbi, koji ima za cilj da okonča više od godinu dana rata između Hezbolaha i Izraela koji je deo šireg regionalnog sukoba izazvanog razornim ratom Izraela i Hamasa u Gazi.
U izraelskim udarima u Libanu poslednjih dana poginule su najmanje četiri osobe, a druge su ranjene. Predsednik libanskog parlamenta Nabih Beri optužio je Izrael da je poslednjih dana više od 50 puta prekršio primirje, napadima, rušenjem kuća u blizini granice i preletanjem dronova. Izrael je rekao da su njegovi udari bili odgovor na neodređeno kršenje Hezbolaha i da prema sporazumu o prekidu vatre zadržava pravo da uzvrati.
Izraelska vojska je saopštila da je Hezbolah u ponedeljak ispalio dva projektila prema planini Dov, spornoj teritoriji koju drže Izraelci, poznatoj kao farme Šeba u Libanu, gde se sastaju granice Libana, Sirije i Izraela. Izrael je saopštio da su projektili pali na otvorena područja i da nije bilo povređenih.
Hezbolah je u saopštenju naveo da je pucao na izraelsku vojnu poziciju u toj oblasti kao „odbrambeni odgovor i odgovor upozorenja“ nakon, kako je rekao, „ponovljenih kršenja“ sporazuma o prekidu vatre od strane Izraela. Rečeno je da su žalbe medijatorima zaduženim da nadgledaju prekid vatre „uzaludne u zaustavljanju ovih kršenja“.
Zvaničnici u Sjedinjenim Državama — koji zajedno sa Francuskom predvode komisiju koja treba da nadgleda poštovanje sporazuma — umanjili su značaj izraelskih udara. Portparol za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi rekao je: „Uglavnom, primirje se drži.
„Spustili smo se sa desetina udara na jedan dnevno, možda dva dnevno“, rekao je Kirbi, misleći na izraelske udare. „Nastavićemo da pokušavamo i videti šta možemo da uradimo da to svedemo na nulu“, rekao je on novinarima na avionu Air Force One dok je predsednik Džo Bajden krenuo u posetu Angoli.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da je vatra Hezbolaha „ozbiljan prekršaj“ i obećao da će „Izrael odgovoriti snažno“. Ministar odbrane Izrael Kac rekao je da će rafal „naići na oštar odgovor“.
Prema sporazumu o prekidu vatre, Hezbolah koji podržava Iran ima 60 dana da povuče svoje borce i infrastrukturu iz južnog Libana, povlačeći se severno od reke Litani, koja je oko 30 kilometara (18 milja) od izraelsko-libanske granice. Za to vreme, izraelske trupe takođe treba da se povuku na svoju stranu granice.
U ponedeljak pre vatre Hezbolaha, Izraelci su izveli najmanje četiri vazdušna udara i artiljerijsku baraž na različite delove južnog Libana, uključujući i napad dronom koji je ubio osobu na motociklu, javljaju libanski državni mediji. U drugom napadu ubijen je kaplar libanskih službi bezbednosti, javili su državni mediji. Izraelska vojska je saopštila da je izvela operacije na jugu protiv militanata Hezbolaha, „sprečavajući pretnje izraelskim civilima“, bez detaljnijeg objašnjenja.
Još jedan napad dronom u ponedeljak je pogodio buldožer libanske vojske, ranivši vojnika, u severoistočnom gradu Hermel – daleko severno od reke Litani. Izraelska vojska je saopštila da je pogodila vojna vozila koja su radila „u oblasti proizvodnje raketa Hezbolaha“.
Libanska vojska, koja je ostala po strani sukoba između Izraela i Hezbolaha, trebalo bi da rasporedi dodatne trupe na jugu zajedno sa mirovnim snagama UN kako bi osigurala povlačenje Hezbolaha iz te oblasti. U izraelskom napadu u subotu u južnoj oblasti Mardžajun poginule su dve osobe, javljaju državni mediji.
U video izjavi, izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar rekao je da Izrael napada borce Hezbolaha na jugu kada su identifikovani ili viđeni kako pokušavaju da pomeraju oružje.
„Njihovo prisustvo južno od reke Litani je najosnovnije kršenje dogovora… Oni moraju odmah da krenu na sever“, rekao je on, uprkos periodu od 60 dana koji sporazum daje za povlačenje.
U međuvremenu, u Gazi je rasla uzbuna zbog sve veće gladi — s obzirom na to da je količina hrane koju je Izrael dozvolio da unese pala u protekla dva meseca, što je dodatno pogoršano odlukom Ujedinjenih nacija da obustavi isporuku pomoći sa glavnog prelaza na teritoriju zbog pretnja oružanim bandama koje pljačkaju konvoje.
Stručnjaci su već upozorili na glad u najsevernijem delu Gaze, koji su izraelske snage gotovo potpuno izolovale od početka oktobra.
Muhannad Hadi, humanitarni koordinator UN-a za okupirane palestinske teritorije, upozorio je u ponedjeljak na „ozbiljan porast gladi“ iu centralnoj i južnoj Gazi. Govoreći na konferenciji u Kairu koja je imala za cilj povećanje pomoći, on je rekao da više od milion ljudi nije dobilo svoje mesečne obroke hrane od jula.
Izraelska kampanja u Gazi, pokrenuta Hamasovim napadom 7. oktobra 2023. na južni Izrael, proterala je skoro celokupno stanovništvo te teritorije iz njihovih domova. Stotine hiljada Palestinaca sada žive u bednim šatorskim kampovima i oslanjaju se na međunarodnu pomoć.
U šatorskom kampu u gradu Deir al-Balah u centralnoj Gazi, Palestinci su se postrojili kod improvizovanih peći od blata pokušavajući da kupe nekoliko vekni somuna za svoje porodice.
Pošto cena brašna raste zbog nestašice, pekari – žene raseljene sa severa – rekli su da mogu da peku manje hleba, a porodice mogu da priušte mnogo manje.
„Dele ih svojoj deci, svaki dan po jednu veknu“, rekla je Vafa al-Atar, koja je prodavala hleb koji je pravila u glinenoj peći.
Daleki rođak koji takođe prodaje hleb, Enaiat al-Attar, rekao je da su neki ljudi isekli jedno parče somuna među sobom. „Brašna ponestaje za sve“, rekla je.
Izraelska vojska je saopštila da je u nedelju uveče dozvolila 40 kamiona sa 600 tona brašna za Svetski program za hranu da uđu u južni pojas Gaze, kao i 16 drugih kamiona sa hranom.
Izrael je rekao da radi na povećanju priliva pomoći. U novembru je zabeležen porast prosečnog broja humanitarnih kamiona koje je pustio u Gazu, na 77 dnevno sa 57 prethodnog meseca, prema zvaničnim izraelskim podacima.
Ali nivoi su i dalje skoro najniži u celom 15-mesečnom ratu. A UN kažu da manje od polovine toga zapravo stigne do Palestinaca jer izraelska vojna ograničenja, borbe i pljačke čine isporuku pomoći previše opasnim.
Agencija UN-a za palestinske izbeglice, poznata kao UNRVA, u nedelju je saopštila da zaustavlja isporuku pomoći kroz Kerem Šalom, glavnu arteriju za pomoć, zbog ponovljenih pljački. Za narušavanje zakona i reda u velikoj meri je krivila izraelska politika.
