Skoro polovina adolescenata i tri četvrtine odraslih u SAD klasifikovane su kao klinički gojazne ili gojazne 2021. godine. Stope su se više nego udvostručile u poređenju sa 1990. godinom. Bez hitne intervencije, naša studija predviđa da će više od 80 odsto odraslih i blizu 60 odsto adolescenata biti klasifikovano kao gojazni ili gojazni do 2050. godine. Ovo su ključni nalazi nedavne studije objavljene u časopisu The Lancet.
Sintetizujući podatke o indeksu telesne mase iz 132 jedinstvena izvora u SAD, uključujući nacionalna i državna istraživanja, ispitali smo istorijski trend gojaznosti i stanje prekomerne težine od 1990. do 2021. i prognozirali procene do 2050. godine. Za osobe starije od 18 godina, stanje koje zdravstveni istraživači nazivaju „prekomernom težinom“ definisano je kao indeks telesne mase ili BMI od 25 kilograma po kvadratnom metru (kg/m²) do manje od 30 kg/m², dok je gojaznost definisana kao BMI od 30 kg/m² ili više. Za one mlađe od 18 godina, definicije smo bazirali na kriterijumima Međunarodne radne grupe za gojaznost.
Globalna studija o teretu bolesti iz 2021. SAD sprovela je ovu studiju. Grupa saradnika za predviđanje gojaznosti koja se sastoji od preko 300 stručnjaka i istraživača specijalizovanih za gojaznost učestvovala je u istraživanju. SAD već imaju jednu od najvećih stopa gojaznosti i ljudi sa viškom kilograma u svetu. Studija je procenila da je 2021. godine ukupno 208 miliona ljudi u SAD bilo medicinski klasifikovano kao gojazni ili gojazni.
Gojaznost je usporila poboljšanje zdravlja i očekivani životni vek u SAD u poređenju sa drugim zemljama sa visokim prihodima. Prethodno istraživanje je pokazalo da je gojaznost prouzrokovala 335.000 smrtnih slučajeva samo u 2021. godini i da je jedan od najdominantnijih i najbrže rastućih faktora rizika za loše zdravlje i ranu smrt. Gojaznost povećava rizik od dijabetesa, srčanog udara, moždanog udara, raka i poremećaja mentalnog zdravlja.
Ekonomske implikacije gojaznosti su takođe duboke. Izveštaj republikanskih članova Zajedničkog ekonomskog komiteta SAD Kongresa objavljen 2024. godine predviđa da će troškovi zdravstvene zaštite u vezi sa gojaznošću porasti na 9,1 bilion dolara u narednoj deceniji. Porast gojaznosti u detinjstvu i adolescenata je posebno zabrinjavajući, pri čemu se stopa gojaznosti više nego udvostručila među adolescentima starosti od 15 do 24 godine od 1990.
Podaci iz Nacionalnog istraživanja o zdravlju i ishrani otkrili su da skoro 20 procenata dece i adolescenata u SAD, od 2 do 19 godina, žive sa gojaznošću. Do 2050. godine, naši rezultati predviđanja sugerišu da će 1 od 5 dece i 1 od 3 adolescenata doživeti gojaznost. Povećanje gojaznosti kod dece i adolescenata ne samo da pokreće rani početak hroničnih bolesti, već i negativno utiče na mentalno zdravlje, društvene interakcije i fizičko funkcionisanje.
Naše istraživanje je istaklo značajne geografske razlike u učestalosti prekomerne težine i gojaznosti među državama, pri čemu su južne američke države zabeležile neke od najviših stopa. Druge studije o gojaznosti u Sjedinjenim Državama takođe su naglasile značajne socioekonomske, rasne i etničke disparitete. Prethodne studije sugerišu da crnačka i latinoamerička populacija pokazuju veću stopu gojaznosti u poređenju sa njihovim belim kolegama. Ove razlike su dodatno pogoršane sistemskim barijerama, uključujući diskriminaciju, nejednak pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i ekonomske nejednakosti.
Još jedna aktivna oblast istraživanja uključuje identifikovanje efikasnih intervencija za gojaznost, uključujući nedavnu studiju u Sijetlu koja pokazuje da oporezivanje zaslađenih pića smanjuje prosečni indeks telesne mase kod dece. Različite studije zasnovane na zajednici su takođe istraživale inicijative koje imaju za cilj povećanje pristupa fizičkoj aktivnosti i zdravoj hrani, posebno u oblastima sa nedovoljno opsluživanjem. Klinička istraživanja aktivno istražuju nove lekove protiv gojaznosti i kontinuirano prate efikasnost i bezbednost postojećih lekova.
Štaviše, postoji sve veći broj istraživanja koja ispituju intervencije u ponašanju vođene tehnologijom, kao što su mobilne aplikacije za zdravlje, kako bi se podržalo upravljanje težinom. Međutim, još nije jasno da li su mnogi od ovih programa skalabilni i održivi. Ovaj jaz otežava šire usvajanje i prilagođavanje efikasnih intervencija, ograničavajući njihov potencijalni uticaj na nivou stanovništva.
Naša studija predviđa trendove u prevalenci prekomerne težine i gojaznosti u naredne tri decenije, od 2022. do 2050. godine, pod pretpostavkom da se ništa ne preduzme. Sa pojavom lekova protiv gojaznosti nove generacije, upravljanje gojaznošću bi se moglo značajno promeniti. Međutim, obim ovog uticaja zavisiće od faktora kao što su cena, dostupnost, pokrivenost, dugoročna efikasnost i varijabilnost u pojedinačnim odgovorima. Buduća istraživanja će morati da koriste najsavremenije dokaze.
