Jaka svetlost reflektora prodire u tamu dok vazdušni čamac od 18 stopa klizi preko Evergladesa, snop pali male svetlucave svetlucave u vodi crnoj mastilo prošaranoj jastučićima ljiljana.
Sjajne oči aligatora — odrazi reptila koji vrebaju.
Aligatori vole da love u mraku, ali večeras su to stvorenja koja ih proganjaju – ne zbog sporta, već zbog nauke od strane dvojice biologa za divlje životinje sa Univerziteta Florida, Serđo Balaguera-Reina i Kevin Olejiczak.
Aligatori, zajedno sa svojim rođacima i krokodilima koji žive u njima, osetljivi su na promene životne sredine u Evergladesu. To ih čini ono što naučnici nazivaju dobrom „vrstom indikatora“ za procenu napretka u tekućim naporima vrednim više milijardi dolara da se povrati prirodni tok vode u prostranu Reku trave. Gatori su pomalo kao Zlatokosa. Previše vode i troše previše energije pokušavajući da uhvate ribu i drugi plen. Nedovoljno, i bore se da se kreću ili pare. Potrebna im je voda taman.
Za istraživače, veliki gmizavci su takođe postali merilo jedne od najvećih pretnji budućnosti Evergladesa – klimatskih promena. Porast mora, više temperature, vlažniji uragani, sve su to faktori koji će promeniti različite ekosisteme koji čine veći Everglades u narednoj deceniji.
Dvojica biologa su deo tima UF „Croc Docs“ koji je dokumentovao eroziju koja menja obrasce gnežđenja ugroženog severnoameričkog krokodila duž obale južnog Evergladesa i u zalivu Florida od 70-ih. Balaguera-Reina veruje da će klimatske promene samo ubrzati gubitak staništa za gnežđenje.
„Neka ostrva koja smo ranije posetili i videli kako se gnezde, sada ne vidimo ništa jer su samo prekrivena vodom“, rekla je Balaguera-Reina. „Znamo da klimatske promene utiču na druge vrste, tako da moramo da se pripremimo da vidimo kako to utiče na vrste koje imamo ovde u Evergladesu.“
Podaci prikupljeni na ovakvim putovanjima pomoći će da se napravi jasnija slika o tome kako će se aligatori i krokodilati prilagoditi – ili ne.
Hvatanje i pokoravanje aligatora u divljini može biti izazov (i zahteva državnu dozvolu za istraživanje ili lov, pa nemojte razmišljati o tome). Dok je Balaguera-Reina upravljala, Olejiczak je držao motku sa žičanom zamkom. Gatori nemaju veliki mozak — često se upoređuje po veličini sa orahom — ali imaju drevne instinkte.
Neke oprezne zveri su torpedovale ispod čamca dok su im se približavale. Ali nakon skoro sat vremena na vodi, naučnici su uhvatili prvu.
„Nije srećna“, rekla je Balaguera-Reina dok je aligator prskao i okretao se u ono što je poznato kao smrtonosni deo — smrtni deo je obično rezultat svega što je stisnuto u njegove moćne čeljusti.
Nakon što su četiri puta omotali crnu električnu traku oko čeljusti, biolozi su podigli aligatora – ženku od pet i po stopa i tešku 35 funti. Balaguera-Reina je procenila da bi moglo biti star oko 10 godina.
Dok je jurio preko močvara i kanala koji se graniči sa stazom Tamiami, Balaguera-Reina je primetio da je u tom području bilo manje aligatora nego prošle godine, što je, kako on misli, zato što je ove godine voda dublja zbog obilnih padavina ove godine. Na Evergladesu nema krokodila ovako daleko na severu. Većina mnogo ređih severnoameričkih krokodila živi u slanim obalnim zonama koje okružuju zaliv Floride i Meksički zaliv.
Otkrijte najnovije u nauci, tehnologiji i prostoru sa preko 100.000 pretplatnika koji se oslanjaju na Phis.org za dnevne uvide.
Prijavite se za naš besplatni bilten i dobijajte novosti o otkrićima,
inovacije i istraživanja koja su važna – dnevno ili nedeljno.
Tokom putovanja koje je obuhvatilo 20 milja u oblasti upravljanja divljim životinjama Frensis S. Tejlor u blizini rezervata plemena Mikosuki, biolozi su na kraju uhvatili, izmerili, izmerili i pregledali dve ženke. Informacije sa noćnog putovanja biće podeljene sa saveznim i državnim agencijama koje su partneri u ogromnom vodovodnom projektu za obnovu Evergladesa.
Taj posao traje decenijama i nastaviće se još – uklanjanje i punjenje starih kanala, izgradnja ogromnih rezervoara, dodavanje pumpi i veštačkih močvara za čišćenje zagađenog oticanja sa farme. Mostovi koji otvaraju korito istorijske staze već su postavljeni kako bi se izdržao veći protok vode na jugu.
Proći će još godine pre nego što aligatori i krokodile ispričaju priču o tome koliko su svi ovi projekti dobro funkcionisali. Otklanjanje devastacije izazvane odvodnjavanjem i razvojem je zastrašujuće, a neke oblasti se još uvek bore sa uslovima koji su previše vlažni ili suvi u pogrešno vreme. Vodeni tokovi i dubine rastu i padaju u zavisnosti od godišnjeg doba i diktiraju obrasce parenja i hranjenja gmizavaca, zajedno sa pticama močvaricama i drugim vrstama.
„Još nismo tamo sa postizanjem balansa gde nam je potrebna voda da bismo postigli naše ekološke ciljeve“, rekla je Laura Brandt, biolog za divlje životinje iz američke organizacije za ribu i divlje životinje.
Kako će klima uticati na krokodile i aligatore ostaje studija koja je u toku. Brandt je rekao da naučnici rade na uključivanju uticaja klimatskih promena u svoje modele projekcija. „Shvatamo da to moramo da uradimo“, rekla je ona.
Brandt veruje da bi uticaji na njihov opstanak mogli biti suptilni jer, za razliku od biljaka, aligatori i krokodili mogu da se presele na nova mesta.
Neke studije su već pokazale da zagrevanje obalnih voda može da gura gmizavce da prošire svoj domet ka severu. To bi moglo da nagoveštava „novi pejzaž“ za aligatore i krokodilice. Ali to nije nužno dobra stvar za njihovu budućnost ako to znači da napuštaju svoja istorijska staništa i gnezdilišta zbog obalnih poplava da bi migrirali na nova viša tla.
„Zabrinutost je, gde će pronaći ta mesta? rekla je. „A nisu svi ljudi tolerantni prema krokodilima. Neka od mesta koja bi mogli da pronađu su mesta koja su na višoj nadmorskoj visini—ona su na višoj nadmorskoj visini jer tamo žive ljudi.“
