Zagađenje vazduha izazvano požarima povezano je sa više od 1,5 miliona smrtnih slučajeva godišnje širom sveta, od kojih se velika većina dešava u zemljama u razvoju, pokazala je velika nova studija u četvrtak.
Očekuje se da će se ovaj broj poginulih povećati u narednim godinama jer klimatske promene čine šumske požare češćim i intenzivnijim, prema studiji u časopisu The Lancet.
Međunarodni tim istraživača je pogledao postojeće podatke o „pejzažnim požarima“, koji uključuju i šumske požare koji besne kroz prirodu i planirane požare kao što su kontrolisane opekotine na poljoprivrednom zemljištu.
Oko 450.000 smrtnih slučajeva godišnje od srčanih bolesti povezano je sa zagađenjem vazduha izazvanim požarom između 2000. i 2019. godine, rekli su istraživači.
Još 220.000 smrtnih slučajeva od respiratornih bolesti pripisano je dimu i česticama koje je vatra izbacila u vazduh.
Prema studiji, od svih uzroka širom sveta, ukupno 1,53 miliona smrtnih slučajeva godišnje je povezano sa zagađenjem vazduha usled požara u pejzažu.
Više od 90 odsto ovih smrtnih slučajeva bilo je u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, dodaje se, a skoro 40 odsto samo u podsaharskoj Africi.
Zemlje sa najvećim brojem smrtnih slučajeva bile su Kina, Demokratska Republika Kongo, Indija, Indonezija i Nigerija.
Rekordna količina ilegalnog spaljivanja poljoprivrednih polja u severnoj Indiji delimično je okrivljena za štetni smog koji je nedavno gušio prestonicu Nju Delhi.
Autori studije The Lancet pozvali su na „hitnu akciju“ kako bi se rešio ogroman broj poginulih u požarima u pejzažu.
Disparitet između bogatih i siromašnih nacija dodatno naglašava „klimatsku nepravdu“, u kojoj najviše pate oni koji su najmanje doprineli globalnom zagrevanju, dodaju oni.
Neki od načina na koje ljudi mogu da izbegnu dim od požara – kao što su udaljavanje od područja, korišćenje prečistača vazduha i maski ili boravak u zatvorenom prostoru – nisu dostupni ljudima u siromašnijim zemljama, istakli su istraživači.
Zato su pozvali na veću finansijsku i tehnološku podršku za ljude u najteže pogođenim zemljama.
Studija je objavljena nedelju dana nakon klimatskih pregovora UN-a u kojima su se delegati složili da se poveća finansiranje klimatskih promena koje su zemlje u razvoju ocenile kao nedovoljne.
Do toga je došlo i nakon što je Ekvador proglasio nacionalnu vanrednu situaciju zbog šumskih požara koji su uništili više od 10.000 hektara na jugu zemlje.
Svet je takođe pogođen uraganima, sušama, poplavama i drugim ekstremnim vremenskim prilikama tokom, kako se očekuje, najtoplije godine u zabeleženoj istoriji.