Svake godine, milijarde vozila širom sveta odbace oko 6 miliona tona fragmenata guma. Ove sitne ljuspice plastike, nastale habanjem normalne vožnje, na kraju se akumuliraju u tlu, u rekama i jezerima, pa čak i u našoj hrani. Istraživači u Južnoj Kini su nedavno pronašli hemikalije dobijene od guma u većini uzoraka ljudskog urina.
Ove čestice guma su značajan, ali često zanemaren doprinos zagađenju mikroplastikom. Oni čine 28% mikroplastike koja ulazi u životnu sredinu na globalnom nivou.
Uprkos obimu problema, čestice guma su letele ispod radara. Često se kombinuju sa drugom mikroplastikom, retko se tretiraju kao posebna kategorija zagađenja, ali njihove jedinstvene karakteristike zahtevaju drugačiji pristup.
Hitno moramo klasifikovati čestice guma kao jedinstvenu kategoriju zagađenja. U našoj nedavnoj međunarodnoj studiji, kolege i ja smo otkrili da bi ovaj pristup podstakao fokusiranije istraživanje koje bi moglo da pruži informacije o politikama koje su posebno dizajnirane da ublaže zagađenje guma. I to bi moglo pomoći običnim ljudima da bolje razumeju razmere problema i šta mogu da urade povodom njega.
Upravo sada, delegati se sastaju u Južnoj Koreji kako bi pregovarali o prvom globalnom sporazumu o zagađenju plastikom. Iako je ovaj značajan sporazum spreman da se pozabavi mnogim aspektima zagađenja plastikom, čestice guma jedva da su na dnevnom redu. S obzirom na njihov značajan doprinos mikroplastici, prepoznavanje zagađenja guma kao jedinstvenog problema moglo bi pomoći u otključavanju ciljanih rešenja i podizanju svesti javnosti. To je ono što nam je potrebno da se pozabavimo ovom rastućom ekološkom pretnjom.
Čestice guma se obično prave od složene mešavine sintetičke i prirodne gume, zajedno sa stotinama hemijskih aditiva. To znači da posledice zagađenja guma mogu biti neočekivane i dalekosežne.
Na primer, cink oksid čini oko 0,7% težine gume. Iako je neophodan za povećanje izdržljivosti guma, cink oksid je veoma toksičan za ribe i druge vodene organizme i narušava ekosisteme čak i u tragovima.
Još jedan štetan aditiv je hemikalija poznata kao 6PPD, koja štiti gume od pucanja. Kada je izložen vazduhu i vodi, pretvara se u 6PPD-hinon, jedinjenje povezano sa masovnim izumiranjem riba u SAD.
Znamo da teža vozila, uključujući električne automobile (koji imaju veoma teške baterije), brže troše svoje gume i stvaraju više mikroplastičnih čestica. Stručnjaci za automobilsku industriju Nik Molden i Feliks Lič kažu da, pošto je težina toliko ključna za uticaj vozila na životnu sredinu, proizvođači bi trebalo da budu ciljani sa porezima zasnovanim na težini prema principu „zagađivač plaća“. Ovo bi moglo da podstakne lakši dizajn vozila, a istovremeno motiviše potrošače da donose zelenije izbore.
Postoji mnogo pitanja koja tek treba da istražimo. Na primer, još uvek ne znamo koliko se ove čestice guma raspršuju, niti gde se tačno akumuliraju. Da bismo procenili njihov puni ekološki uticaj, potrebne su nam detaljnije informacije o tome koji su aditivi za gume najtoksičniji, kako se ponašaju u životnoj sredini i koje vrste su najugroženije (neke vrste lososa su osetljivije na 6PPD-hinon od drugih, na primer ).
Dugoročno gledano, standardizovane metode će biti ključne za merenje čestica u gumama i stvaranje delotvornih propisa.
Otkrijte najnovije u nauci, tehnologiji i prostoru sa preko 100.000 pretplatnika koji se oslanjaju na Phis.org za dnevne uvide.
Prijavite se za naš besplatni bilten i dobijajte novosti o otkrićima,
inovacije i istraživanja koja su važna – dnevno ili nedeljno.
Regulatorni okviri, kao što je nadolazeći standard EU o emisiji Euro 7 (koji cilja na emisije vozila), pružaju polaznu tačku za kontrolu emisije pneumatika. Ali potrebne su dodatne mere.
Inovacije u dizajnu guma, kao što su ekološki prihvatljive alternative za cink oksid i druge materijale kao što je 6PPD, mogle bi značajno smanjiti štetu po životnu sredinu. Uspostavljanje globalnog panela naučnih i političkih stručnjaka, sličnih onima koji već postoje za nauku o klimi (poznatoj kao IPCC) ili biodiverzitet (IPBES), moglo bi dalje koordinirati istraživačke i regulatorne napore.
Ono što je najvažnije, moramo klasifikovati čestice guma kao posebnu kategoriju zagađenja. U poređenju sa konvencionalnom mikroplastikom, čestice guma se ponašaju drugačije u okruženju, razlažu se na jedinstvena hemijska jedinjenja i predstavljaju različite toksikološke izazove.
Sa više od 2 milijarde guma proizvedenih svake godine za sve teže i brojnije automobile, problem će eskalirati. Šteta za životnu sredinu će se samo povećati ako ne prepoznamo i ciljamo konkretan problem.
Mere kao što su oporezivanje zasnovano na težini i ekološke inovacije u gumama ne samo da bi smanjile zagađenje guma, već bi i utrle put za održivije transportne sisteme. Pitanje nije da li možemo da priuštimo da delujemo. Da li možemo da priuštimo da to ne uradimo.
