Proizvodnja hidroenergije u Kanadi je u opadanju zbog ekstremnih vremenskih prilika koje su povezane sa klimatskim promenama. Posebno iznenadne promene između suše i poplava ometaju proizvodnju, istovremeno ugrožavajući strukturu samih brana. Kanada, kao svetski lider u oblasti hidroelektrana, suočava se sa smanjenjem izvoza u Sjedinjene Američke Države, koji je dostigao najniži nivo u poslednjih 14 godina, prema nacionalnoj agenciji za statistiku.
Tri uzastopna meseca ranije ove godine, Kanada je bila primorana da uvozi energiju iz SAD, što je prvi put u poslednjih osam godina. Ova promena naglašava ozbiljne nedostatke u proizvodnji hidroenergije kako u Kanadi, tako i u inostranstvu. Međunarodna agencija za energetiku je izvestila da je 2023. godina obeležena „rekordnim padom“ u globalnoj proizvodnji hidroenergije, pri čemu su značajan uticaj imali i drugi veliki proizvođači poput Kine, Turske i SAD. Pad proizvodnje je povezan sa ozbiljnom i dugotrajnom sušom u glavnim proizvodnim regionima.
U zemlji kao što je Kanada, gde se 60% energije dobija iz hidroenergije, suša je imala značajan negativan uticaj na ključne proizvodne provincije poput Britanske Kolumbije, Manitobe i Kvebeka. Na primer, proizvodni izazovi su posebno izraženi na velikoj brani Daniel-Johnson u Kvebeku, severoistočno od Montreala, koja je izgrađena sa dovoljno betona da se napravi trotoar od Severnog do Južnog pola, prema Hidro-Kuebecu.
Inženjer Pjer-Mark Rondo iz Hidro-Kuebeca je izjavio da su niski nivoi vode u određenim rezervoarima poslednjih godina „postavili nove rekorde“. On je istakao da javno preduzeće počinje da oseća uticaj klimatskih promena na svoje poslovanje. Nedostatak vode je rezultirao smanjenjem profita za 30% u prvih devet meseci ove godine, što je potvrđeno u kompaniji.
Hidro-Kuebec je takođe bio primoran da smanji izvoz energije kako bi zadovoljio lokalnu potražnju tokom 2022. i 2023. godine, što je predstavljalo gorak korak za kompaniju koja je ulagala u nove dalekovode i potpisivala dugoročne ugovore o snabdevanju sa kupcima u Njujorku i Masačusetsu. Rondo je izjavio za AFP da se prilagođavaju načinima upravljanja rezervoarima kako bi bili spremni za bilo kakve ekstremne vremenske uslove poput poplava ili suše.
Profesor građevinskog i ekološkog inženjerstva Reza Nadžafi sa Zapadnog univerziteta u Ontariju istakao je da kombinovani uticaji ekstremne suše i poplava značajno povećavaju izazove sa kojima se suočava hidroenergetski sektor. On je deo istraživačkog tima koji radi na novim smernicama za brane kako bi se adekvatno odgovorilo na intenziviranje ekstremnih vremenskih pojava.
Do polovine brana u Kanadi je starije od 50 godina i nisu dizajnirane da se nose sa ekstremnim klimatskim promenama, objasnio je Nadžafi. Eloise Edom sa Politehnike Montreal primetila je da su bujne poplave, koje su nekada bile retke, sada češće u delovima Kanade. Za profesora Philippea Gachona sa Univerziteta Kvebek u Montrealu je ključno da nacionalna tela za planiranje uzmu u obzir dramatične promene u ciklusima vode prilikom razmatranja budućnosti hidroenergetike u Kanadi.
Gachon je istakao da je Hidro-Kuebec već integrisao nove realnosti ekstremnih vremenskih uslova u svoje infrastrukturne planove, ali ostaje pitanje da li će ova prilagođavanja biti dovoljna da prate brze promene koje se događaju.
