Novi metod za profilisanje aktivnosti gena u živom ljudskom mozgu razvili su istraživači u FutureNeuro, Istraživačkom centru za translacionu nauku o mozgu i RCSI Univerzitetu za medicinu i zdravstvene nauke, u saradnji sa međunarodnim partnerima. Ovaj inovativni pristup, objavljen u JCI Insight, otvara nove puteve za razumevanje i lečenje neuroloških stanja kao što je epilepsija.
Proučavanje aktivnosti gena u mozgu bez potrebe za invazivnim uzorcima tkiva iz operacije ili postmortem donacije je dugogodišnji izazov u neuronauci. Analizom molekularnih tragova – posebno RNK i DNK – prikupljenih sa elektroda implantiranih u mozgove pacijenata sa epilepsijom i povezujući ih sa električnim snimcima iz mozga, istraživači su uspeli da naprave „snimku“ genske aktivnosti u živom mozgu.
Ove elektrode, koje se klinički koriste za preciziranje aktivnosti napadaja kod pacijenata, omogućavajući hirurške intervencije, pružaju jedinstvenu priliku za povezivanje moždane aktivnosti sa genima koji se uključuju ili isključuju u određenim regionima. Studija pokazuje kako integrisanje molekularnih podataka sa električnim snimcima napada može poboljšati naše razumevanje mreža napada u mozgu, potencijalno poboljšavajući preciznost operacija epilepsije.
Profesor David Henshall, direktor FutureNeuro i profesor molekularne fiziologije i neuronauke na RCSI rekao je: „Ova studija predstavlja značajan napredak u istraživanju epilepsije, pružajući metod za otkrivanje aktivnih gena u živom mozgu osoba sa epilepsijom. Ova tehnologija ima potencijal da dopuni tradicionalno snimanje mozga i EEG testove koji mere električnu aktivnost u mozgu, nudeći dragocene uvide za vođenje hirurških odluka u lečenje onih sa epilepsijom.“
Epilepsija pogađa oko 40.000 ljudi u Irskoj, pri čemu 1 od 3 osobe ne može da kontroliše napade lekovima. Za ove pojedince, hirurška intervencija je često najbolja opcija, ali njen uspeh zavisi od preciznog mapiranja regiona odgovornih za aktivnost napada. Osim epilepsije, studija postavlja temelje za šire primene, uključujući istraživanje Alchajmerove, Parkinsonove i šizofrenije, gde je razumevanje molekularnih procesa u živom mozgu od vitalnog značaja.
Istraživanje, koje su vodili profesor Henshall i profesor Vijai Tivari, profesor biologije genoma na Univerzitetu Južne Danske, takođe je uključivalo globalnu mrežu saradnika, uključujući stručnjake iz bolnice Beaumont, klinike Blackrock, Kueen’s Universiti Belfast, Univerziteta Južne Danske, i Danski institut za napredne studije.
On naglašava vrednost međunarodne saradnje i označava korak napred u razumevanju kako naš mozak funkcioniše na molekularnom nivou, pružajući nadu za poboljšanu dijagnozu i brigu za one koji su pogođeni neurološkim stanjima.
