Veštačka inteligencija (AI) je postala sastavni deo našeg svakodnevnog života, oblikujući mnoge aspekte našeg iskustva – od preporuka na društvenim mrežama do odabira muzike i filmova. Međutim, iako AI obećava poboljšanje našeg života, ona nosi i skrivena, kumulativna oštećenja koja mogu ozbiljno ugroziti privatnost, autonomiju, jednakost i sigurnost.
Algoritamske štete su posledice delovanja AI sistema koje se razvijaju polako, često neopaženo, ali imaju dugoročne i značajne efekte na korisnike. AI sistemi koji se koriste za analizu podataka, predviđanje ponašanja i donošenje odluka mogu doneti odluke koje utiču na živote ljudi, a da oni nisu ni svesni. Ove štete se mogu manifestovati na više načina:
- Narušavanje privatnosti: AI sistemi često prikupljaju ogromne količine podataka o korisnicima, što može dovesti do narušavanja privatnosti. Na primer, tehnologije prepoznavanja lica mogu omogućiti masovni nadzor, narušavajući privatnost ljudi u javnim i privatnim prostorima.
- Podrivanje autonomije: AI često manipuliše informacijama koje korisnici vide, oblikujući njihove odluke, ponašanja i mišljenja. Na primer, algoritmi društvenih medija često prikazuju sadržaj koji maksimizuje interese trećih strana, što utiče na naše ponašanje i odluke bez našeg znanja.
- Smanjenje jednakosti: AI može nesvesno nasleđivati predrasude prisutne u podacima, što može dovesti do povećanja društvenih nejednakosti. Na primer, algoritmi prepoznavanja lica u maloprodaji često pogrešno identifikuju žene i osobe drugih rasa, što može dovesti do diskriminacije.
- Narušavanje sigurnosti: AI može imati direktan uticaj na sigurnost i dobrobit ljudi. Na primer, algoritmi koji analiziraju medicinske podatke mogu napraviti greške koje ugrožavaju zdravlje, dok algoritmi društvenih medija mogu dovesti do mentalnih problema, naročito među tinejdžerima, uzrokujući anksioznost i depresiju.
Jedan od glavnih problema s algoritamskim štetama je njihova kumulativna priroda. Ove štete se obično ne događaju odmah, već se nakupljaju tokom vremena, čineći ih teškim za prepoznavanje i rešavanje. Algoritmi koji utiču na mentalno zdravlje korisnika ili donose pristrasne odluke u zapošljavanju mogu imati dugoročne posledice koje nisu odmah očigledne. Zbog ovog nevidljivog, postepenog uticaja, mnoge štete ostaju neprepoznate sve dok ne postanu ozbiljan problem.
Pravni okviri širom sveta imaju problem da prate brzinu tehnološkog napretka i prilagode se novim izazovima koje AI postavlja. Tradicionalni zakoni o privatnosti i sigurnosti obično se bave konkretnim, odmah uočenim štetama, dok algoritamske štete često imaju suptilne i kumulativne efekte. U Sjedinjenim Državama, na primer, regulatorni pristup koji favorizuje inovacije otežava primenu strogih pravila u vezi sa korišćenjem AI.
Jedan od mogućih pravnih odgovora na ove izazove je razvoj algoritamskih procena uticaja koje bi zahtevale od kompanija da dokumentuju i reše potencijalne štete u vezi sa privatnošću, autonomijom, jednakošću i sigurnošću, kako pre tako i nakon primene AI sistema. Takođe, važno je omogućiti korisnicima da se odjave sa štetnih praksi, kao što je korišćenje tehnologija prepoznavanja lica, i uvesti obavezne obaveštenja o potencijalnim štetama od AI tehnologija.
Kako AI postaje sve prisutnija u ključnim društvenim funkcijama kao što su zapošljavanje, zdravstvo i obrazovanje, postaje ključno da razvijemo odgovarajuće pravne okvire koji će štititi građanska prava i sprečiti dalji razvoj algoritamskih šteta. Bez odgovarajuće regulacije, ove štete će se akumulirati, pogoršavajući društvene nejednakosti i narušavajući privatnost i sigurnost ljudi. Priznavanje algoritamskih šteta i njihovo pravno adresiranje ključno je za sigurnu i pravednu primenu veštačke inteligencije u budućnosti.
