Nova istraživanja upozoravaju da su sadašnji planovi za postizanje nulte emisije u energetskoj mreži do 2050. godine značajno nedovoljni u proceni potrebnih ulaganja u infrastrukturu za proizvodnju i prenos električne energije. Glavni razlog za tu nedovoljnost je što planovi ne uzimaju u obzir uticaje klimatskih promena na vodne resurse.
Ove promene u dostupnosti vode, koje su uzrokovane klimatskim promenama, mogu dovesti do smanjenja proizvodnje hidroenergije do 23% do 2050. godine, dok se istovremeno očekuje porast potražnje za električnom energijom za 2%. Ove dve pojave bi mogle da se poklope tokom letnjih meseci, što bi dodatno povećalo pritisak na energetsku mrežu.
Prema studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, istraživači su analizirali ranjivost zapadnih Sjedinjenih Država na uticaje klimatskih promena na vodne resurse, uključujući porast temperatura, promene u obrascima padavina i smanjenje snežnog pokrivača. Kroz simulacije koje su povezale vodne i energetske sisteme u regionu, procenili su kako bi region mogao da se prilagodi potencijalnim klimatskim promenama od 2030. do 2050. godine, dok istovremeno prelazi na energetsku mrežu koja se oslanja na obnovljive izvore energije.
Rezultati istraživanja sugerišu da bi ignorisanje uticaja klimatskih promena i dinamike sektora vode u planiranju moglo dovesti do nedostatka resursa potrebnih za održavanje pouzdanosti sistema i ostvarenje ciljeva dekarbonizacije. U scenariju koji su istraživači koristili, severozapad Pacifika bi mogao da očekuje povećanje padavina, dok bi jugozapad nastavio da se suočava sa sušama. Ključni vodeni baseni, poput reke Kolorado, bili bi direktno pogođeni.
Hidroenergija, koja trenutno čini 20% prosečne proizvodnje energije na Zapadu, bi opadala usled navedenih uslova. Modeli pokazuju da će kombinacija vetra i solarne energije biti neophodna za nadoknadu nedostatka hidroenergije. U scenarijima sa manjim nedostatkom hidroenergije, energija vetra bi bila ključna, dok bi u slučajevima većih nedostataka, solarna energija igrala značajnu ulogu uz podršku baterijskog skladištenja i geotermalne energije.
Povećana potreba za hlađenjem zgrada bi povećala potražnju za električnom energijom, posebno na jugozapadu SAD, dok bi smanjena potrošnja za grejanje na severozapadu delimično kompenzovala ovaj porast. Potražnja za električnom energijom u planinskim regionima, poput Kolorada i Montane, bi rasla zbog potreba za navodnjavanjem poljoprivrednih površina.
Istraživači ističu da je neophodno kvantifikovati kako klimatske promene i vodni resursi zajedno mogu uticati na buduću ponudu i potražnju električne energije kako bi se adekvatno planirale mere dekarbonizacije. Dalja istraživanja treba da se fokusiraju na programe koji bi mogli da učine potražnju energije fleksibilnijom i prilagodljivijom, kao i na ulogu tranzicije u sektoru električne energije i potencijalne političke prepreke širenju prenosa električne energije.
