Belorusija je pružila azil bivšem poljskom sudiji Tomašu Šmitu, koji se suočavao sa optužbama za špijunažu u Poljskoj pre nego što je prebegao u ovu zemlju savezničku Rusiji. Odluka je doneta dekretom Aleksandra Lukašenka, beloruskog autokratskog predsednika, koji je naveo da je Šmit progonjen iz političkih razloga u Poljskoj, zemlji članici EU i NATO-a.
Prebeg Šmita u Belorusiju izazvao je pažnju javnosti na Poljsku kao potencijalnu metu ruskih obaveštajnih aktivnosti, što je rezultiralo političkim sukobima oko okolnosti njegovog brzog napredovanja kroz redove poljskog pravosudnog sistema. Poljski tužioci i specijalne službe pokrenuli su istragu nakon što su beloruski mediji objavili da je Šmit stigao u zemlju i zatražio azil, nakon čega je Varšava izdala međunarodnu poternicu za njim zbog optužbi za špijunažu.
Poljski zvaničnici trenutno procenjuju potencijalnu štetnost informacija koje je Šmit mogao da otkrije o poverljivim podacima koji bi mogli ugroziti interese Poljske i njenih saveznika. Premijer Donald Tusk javno je nazvao Šmita izdajnikom. Šmit je napustio Poljsku nakon što je podneo ostavku na funkciju sudije, protestujući protiv politike zemlje prema Belorusiji i Rusiji.
Šmit se pojavio u Belorusiji na konferenciji za štampu, podržavajući Lukašenkov režim i predstavljajući sebe kao žrtvu represije. Poljski sud je ukinuo Šmidtu imunitet zbog optužbi za špijunažu koje je on negirao, omogućavajući suđenje u njegovom odsustvu.
Poznat po učešću u kampanji klevetanja drugih sudija 2019. godine, Šmit je kasnije promenio kurs, javno osuđujući ponašanje sudija povezanih sa prethodnom desničarskom vladom. Njegov prebeg šokirao je javnost u Poljskoj, zemlji s istorijskim nepoverenjem prema Rusiji.
Belorusija je bila jedan od retkih saveznika Rusije nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine, koristeći subvencije i podršku Moskve. U zamenu, dozvolila je Rusiji da koristi njenu teritoriju za vojne svrhe. Vlasti Minska su pojačale represiju pred predsedničke izbore u januaru, hapšeći ljude koji su izrazili solidarnost sa Kijevom.
Režim Lukašenka suzbio je proteste nakon upitnih izbora 2020. godine, uhapšeno je desetine hiljada ljudi, a opozicioni lideri su ili u zatvoru ili u egzilu. Prema aktivistima za ljudska prava, Belorusija drži oko 1.300 političkih zatvorenika.
