Ključni komitet Generalne skupštine UN usvojio je u petak kasno rezoluciju kojom se otvara put za pregovore o prvom sporazumu o sprečavanju i kažnjavanju zločina protiv čovečnosti nakon što je Rusija odustala od amandmana koji bi poremetili napore.
Rezoluciju je konsenzusom odobrio skupštinski pravni odbor, koji uključuje sve 193 članice Ujedinjenih nacija, nakon napetih pregovora u poslednjem trenutku između njenih pristalica i Rusije koji su se otegli tokom dana.
Začuo se glasan aplauz kada je predsednik odbora dao odobrenje rezolucije. Gotovo je izvesno da će biti usvojen kada ga Generalna skupština stavi na konačno glasanje 4. decembra.
„Današnji dogovor da se započnu pregovori o preko potrebnom međunarodnom ugovoru je istorijsko dostignuće koje se čekalo dugo“, rekao je za Asošijeted pres Ričard Diker, viši pravni savetnik za zastupanje Human Rights Vatch-a.
„To šalje ključnu poruku da nekažnjivost za vrste zločina počinjenih nad civilima u Etiopiji, Sudanu, Ukrajini, južnom Izraelu, Gazi i Mjanmaru neće ostati bez pažnje“, rekao je on.
Rezolucija poziva na vremenski ograničen proces sa pripremnim sastancima 2026. i 2027. i tronedeljnim pregovaračkim sastancima 2028. i 2029. godine kako bi se finalizovao sporazum o zločinima protiv čovečnosti.
Diker je rekao da predloženi amandmani Rusije dovode u pitanje da li bi pregovori o sporazumu bili završeni.
Zamenica ruskog ambasadora u UN Marija Zabolotskaja rekla je da je Rusija povukla amandmane „u duhu kompromisa“. Ali ona je rekla da se Rusija „odvaja od konsenzusa“.
„To, naravno, ne znači da nismo spremni da radimo na ovoj ključnoj konvenciji“, rekla je Zabolotskaja komitetu.
Međunarodni krivični sud osnovan je da kazni glavne počinioce ratnih zločina, zločina protiv čovječnosti i genocida i ima 124 zemlje koje su članice. MKS kaže da su zločini protiv čovečnosti počinjeni kao deo napada velikih razmera na civile i navodi 15 oblika uključujući ubistvo, silovanje, zatvaranje, prisilne nestanke, seksualno ropstvo, mučenje i deportaciju.
Ali MKS nema jurisdikciju nad skoro 70 drugih zemalja.
Postoje globalni sporazumi koji pokrivaju ratne zločine, genocid i mučenje — ali nije postojao poseban ugovor koji se bavi zločinima protiv čovečnosti. A prema sponzorima rezolucije, koje predvode Meksiko i Gambija i koje podržava 96 drugih zemalja, novi sporazum će popuniti prazninu.
Keli Adams, pravni savetnik u Globalnom centru za pravdu, takođe je nazvala rezoluciju „istorijskim prodorom“ nakon mnogo odlaganja.
Ukazujući na „proliferaciju zločina protiv čovečnosti širom sveta“, ona je izrazila nadu da će sporazum biti „snažan, progresivan i usmeren na preživljavanje“.
Generalni sekretar Amnesti internešenela Agnes Kalamar izrazila je razočaranje što je rok produžen do 2029. godine, ali je rekla: „Ono što je važno je da će ovaj proces doneti održivu konvenciju“.
„Davno je zakasnilo i još više dobrodošlo u vreme kada previše država namerava da upropasti međunarodno pravo i univerzalne standarde“, rekla je ona. „To je jasan znak da su države spremne da ojačaju okvir međunarodnog pravosuđa i suze utočišta od istrage i krivičnog gonjenja za počinioce ovih gnusnih zločina.
Nakon usvajanja rezolucije, savetnik Gambije Amadou Jaiteh, koji ju je predstavio nekoliko sati ranije, nazvao je njeno odobrenje „prilikom koja se pruža jednom u životu da se napravi razlika“, da se nada svetu bez zločina protiv čovečnosti, „i svetu gde se glasovi žrtava čuju glasnije od njihovih počinilaca.”
