Na samitu Ujedinjenih nacija o klimi, koji se održavao u Baku, Azerbejdžanu, zemlje su zakoračile u poslednji planirani dan pregovora bez vidljivog napretka u postizanju svojih ključnih ciljeva. Finansijsko pitanje je bilo u fokusu od samog početka COP29 – bogate zemlje su obavezne da pruže finansijsku podršku zemljama u razvoju kako bi se nosile sa posledicama ekstremnih vremenskih uslova i prilagodile se promenama na planeti uzrokovanim globalnim zagrevanjem.
Stručnjaci procenjuju da je potrebno najmanje 1 bilion dolara za prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije kao što su sunce i vetar, kao i za prilagođavanje klimatskim promenama i nadoknadu šteta uzrokovanih ekstremnim vremenskim uslovima. Međutim, nacrti tekstova koji su objavljeni uoči poslednjeg dana pregovora nisu zadovoljili očekivanja, posebno zemalja u razvoju koje su se suočile sa nedostatkom konkretnih finansijskih obaveza.
Pregovori su se odužili jer su bogatije zemlje suočene sa zahtevima da nadoknade štetu nastalu uglavnom zbog njihovih istorijskih emisija gasova iz fosilnih goriva. Osim toga, kasno završavanje pregovora stavlja dodatan pritisak na Azerbejdžan, zemlju koja obiluje naftom, a koja je domaćin ovogodišnjeg samita COP.
Iako je Predsedništvo izrazilo optimizam uoči poslednjeg dana pregovora tvrdeći da se finansijski paket „počinje oblikovati“ i obećavajući nove verzije tekstova za petak, nezavisni stručnjaci su izrazili razočaranje nedostatkom konkretnih cifara. Nedostatak transparentnosti u finansijskim obavezama prema najugroženijim zemljama izazvao je oštru reakciju, pri čemu su predstavnici izrazili nezadovoljstvo nedovoljnom posvećenošću rešavanju finansijskih pitanja.
Dok se razmatraju i drugi aspekti kao što su smanjenje emisija gasova koji doprinose zagrevanju planete i prilagođavanje klimatskim promenama, napredak je spor. Evropske zemlje i Sjedinjene Američke Države su izrazile kritike prema predlozima, tvrdeći da nisu dovoljno snažni u prelasku sa fosilnih goriva.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je istakao da je postepeno napuštanje fosilnih goriva ključno za ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa. Međutim, nedostatak jasnih akcionih planova i nedorečenih finansijskih obaveza predstavljaju ozbiljnu prepreku u postizanju ovog cilja.