Odbor UN-a za nuklearni nadzor u četvrtak je osudio Iran zbog nepotpune saradnje sa agencijom, drugi put da je to učinio za samo pet meseci.
Međunarodna agencija za atomsku energiju takođe je pozvala Teheran da pruži odgovore u dugotrajnoj istrazi o česticama uranijuma pronađenim na dve lokacije koje Teheran nije proglasio nuklearnim lokacijama.
Devetnaest članova odbora IAEA glasalo je za rezoluciju, dok su joj se protivile Rusija, Kina i Burkina Faso, a 12 je bilo uzdržano, a jedan nije glasao, navode diplomate koji su pod uslovom anonimnosti opisali ishod glasanja iza zatvorenih vrata.
Rezoluciju su predložile Francuska, Nemačka i Britanija, uz podršku Sjedinjenih Država. Dolazi u kritičnom trenutku, uoči povratka Donalda Trampa u Belu kuću.
Trampov prvi mandat obeležio je posebno napet period sa Iranom, kada je predsednik SAD vodio politiku „maksimalnog pritiska“ protiv Teherana. Tramp je 2018. jednostrano povukao Ameriku iz iranskog nuklearnog sporazuma sa svetskim silama i uveo još oštrije sankcije koje su od tada dodatno kockale iransku ekonomiju.
Rezolucija dolazi nakon poverljivog izveštaja ranije ove nedelje u kojem je IAEA saopštila da je Iran prkosio međunarodnim zahtevima da obuzda svoj nuklearni program i da je povećao svoje zalihe uranijuma obogaćenog na nivoe koji su blizu nivoa oružja.
U tom izveštaju, koji je u utorak video AP, navodi se da je od 26. oktobra Iran akumulirao 182,3 kilograma (401,9 funti) uranijuma obogaćenog do 60%, što predstavlja povećanje od 17,6 kilograma (38,8 funti) od poslednjeg izveštaja IAEA u avgusta. Uranijum obogaćen čistoćom od 60% samo je kratak, tehnički korak od nivoa za oružje od 90%.
Rezolucija usvojena u četvrtak zahteva od IAEA da sada napravi „sveobuhvatnu i ažuriranu procenu“ iranskih nuklearnih aktivnosti, što bi na kraju moglo da izazove upućivanje Savetu bezbednosti UN da razmotri dodatne sankcije Teheranu.
U prošlosti je IAEA imenovala dve lokacije u blizini Teherana — Varamin i Turkuzabad — gde je bilo tragova prerađenog uranijuma, prema inspektorima IAEA. Rezolucija od četvrtka precizirala je te lokacije, tražeći od Teherana da pruži „tehnički verodostojna objašnjenja“ za prisustvo čestica uranijuma na lokacijama.
IAEA je pozvala Iran da takođe pruži odgovore o poreklu i trenutnoj lokaciji tog nuklearnog materijala kako bi „bio u poziciji da pruži garancije da je iranski nuklearni program isključivo miran“.
Zapadni zvaničnici sumnjaju da bi tragovi uranijuma koje je otkrila IAEA mogli pružiti dokaze da je Iran imao tajni program nuklearnog naoružanja najmanje do 2003. Teheran insistira da je njegov program miran.
Jedno od lokacija postalo je javno poznato 2018. godine nakon što ga je izraelski premijer Benjamin Netanjahu otkrio u Ujedinjenim nacijama i nazvao ga tajnim nuklearnim skladištem skrivenim u fabrici za čišćenje tepiha.
Iran je to negirao, iako su inspektori IAEA kasnije tamo pronašli veštačke čestice uranijuma.
Dok je broj lokacija o kojima IAEA ima pitanja smanjen sa četiri na dva od 2019. godine, dugotrajna pitanja su uporni izvor tenzija.
Po pitanju Varamina, IAEA je rekla da inspektori veruju da je Iran koristio lokaciju od 1999. do 2003. godine kao pilot projekat za preradu rude uranijuma i njeno pretvaranje u gasni oblik, koji se zatim može obogatiti centrifugom u centrifugi. IAEA je saopštila da su zgrade na tom mestu srušene 2004. godine.
Turkuzabad, druga lokacija, je mesto gde IAEA veruje da je Iran doneo deo materijala iz Varamina u vreme rušenja, iako je rekao da to samo po sebi ne može „objasniti prisustvo više vrsta izotopski izmenjenih čestica“ koje se tamo nalaze.
Rezolucijom od četvrtka pred 35-članim odborom u sedištu IAEA u Beču, Teheran se poziva da objasni prisustvo čestica uranijuma u Varaminu i Turkuzabadu, obavesti nuklearni nadzor UN o trenutnom mestu gde se nalazi taj nuklearni materijal i odobri pristup IAEA inspektore na svim iranskim nuklearnim lokacijama.
Teheran nastavlja da tvrdi da je njegov nuklearni program isključivo u miroljubive svrhe i rekao je IAEA da je prijavio sav nuklearni materijal, aktivnosti i lokacije koje su potrebne prema takozvanom Sporazumu o zaštiti koji ima sa IAEA.
Iz Teherana nije bilo komentara, iako su iranski zvaničnici obećali da će odmah uzvratiti ako rezolucija bude usvojena. U prošlosti, Teheran je na rezolucije IAEA odgovarao pojačavanjem svojih nuklearnih aktivnosti.
Rezolucija takođe zahteva od generalnog direktora IAEA Rafaela Grosija da dostavi ažuriranu procenu iranskog nuklearnog programa — uključujući moguće prisustvo neprijavljenog nuklearnog materijala na dve lokacije — najkasnije do proleća 2025.
Procena bi mogla da bude osnova za moguće dalje korake evropskih nacija, kažu diplomate, što bi dovelo do potencijalne eskalacije tenzija između Irana i Zapada. To bi takođe moglo da pruži osnovu evropskim zemljama da pokrenu sankcije Iranu pre oktobra 2025, kada ističe prvobitni nuklearni sporazum sa Iranom iz 2015, navele su diplomate.
