Već skoro vek, naučnici istražuju uticaj ljudske aktivnosti na globalnu klimu. Od prvih analiza Džozefa Kinsera 1933. godine, preko ključnog rada Gaja Kalendar iz 1938. godine, koji je povezao povećane emisije ugljen-dioksida sa efektom staklene bašte, pa sve do savremenih modela klimatskih promena, jasno je da ljudska emisija gasova staklene bašte igra dominantnu ulogu u globalnom zagrevanju.
Poslednje dve godine, 2023. i 2024., zabeležile su najviše temperature od sredine 19. veka, približavajući nas kritičnom pragu od 1,5°C iznad predindustrijskih nivoa. Ova granica, koja je globalno priznata kao cilj za sprečavanje najtežih posledica klimatskih promena, mogla bi biti probijena u narednoj deceniji.
Od početka industrijalizacije, stopa globalnog zagrevanja je ubrzana. Dok su prirodne varijacije dominirale pre Drugog svetskog rata, ubrzano sagorevanje fosilnih goriva u posleratnom periodu doprinelo je povećanju emisija, uz privremeni efekat hlađenja izazvan česticama aerosola. Politike čistog vazduha 1960-ih smanjile su aerosole, omogućavajući brži porast temperatura.
Nejednako zagrevanje Zemlje dodatno komplikuje situaciju. Kopnena područja se zagrevaju brže od okeana, dok Arktik beleži četiri puta brži rast temperatura u poređenju sa globalnim prosekom.
Iako se očekuje da će 2025. godina biti nešto hladnija zbog prelaska na fazu La Ninja, dugoročna prognoza ostaje zabrinjavajuća. Stručnjaci predviđaju da će svet preći prag od 1,5°C u narednoj deceniji, što će povećati rizik od ekstremnih vremenskih nepogoda, gubitka biodiverziteta i ugrožavanja globalne sigurnosti hrane i vode.
Smanjenje emisija gasova staklene bašte i dostizanje neto nule ključno je za stabilizaciju temperatura. Međutim, svaki stepen zagrevanja iznad 1,5°C povećava ozbiljnost posledica po život na planeti.
Profesor Ed Havkins sa Univerziteta u Readingu naglašava da će odluke koje donosimo danas oblikovati budućnost naše planete. Naši napori da ograničimo zagrevanje na 1,6°C ili 1,7°C mogu biti odlučujući u izbegavanju najgorih scenarija.
„Klimatska akcija je hitna. Svet mora uložiti zajedničke napore kako bi se preokrenuli trendovi emisija i usmerili ka održivoj budućnosti“, poručuju stručnjaci.
