Delovi Velikog koralnog grebena pretrpeli su najveću smrtnost korala u istoriji, pokazalo je australijsko istraživanje u utorak, a naučnici strahuju da je i ostatak doživeo sličnu sudbinu.
Australijski institut za nauku o moru saopštio je da su istraživanja 12 grebena otkrila smrtnost korala do 72 odsto, zahvaljujući letu masovnog izbeljivanja, dva ciklona i poplava.
U jednom severnom delu grebena umrla je oko trećina tvrdih korala, što je „najveći godišnji pad“ u 39 godina vladinog nadzora, saopštila je agencija.
Često nazivan najvećom živom strukturom na svetu, Veliki koralni greben je 2.300 kilometara (1.400 milja) prostranstvo tropskih korala u kojima se nalazi zapanjujući niz biodiverziteta.
Ali ponovljeni masovni događaji izbeljivanja pretili su da ukrade turističku privlačnu kartu njenog čuda, pretvarajući obale nekada živopisnih korala u bolesnu nijansu bele.
Izbeljivanje se dešava kada temperatura vode poraste i koral izbacuje mikroskopske alge, poznate kao zooksantele, da bi preživele.
Ako visoke temperature potraju, koral može na kraju pobeliti i umrijeti.
Ova godina je već potvrđena kao peto masovno beljenje na grebenu u poslednjih osam godina.
Ali ovo najnovije istraživanje je takođe otkrilo da je vrsta korala koji brzo raste – poznata kao akropora – pretrpela najveću stopu smrti.
Ovaj koral brzo raste, ali jedan od prvih koji izbeljuje.
Vodeći istraživač Majk Emsli rekao je javnom emiteru ABC da je proteklo leto bilo „jedan od najtežih događaja“ širom Velikog koralnog grebena, sa nivoom toplotnog stresa koji je prevazišao prethodne događaje.
„Ovo su ozbiljni uticaji. To su ozbiljni gubici“, rekao je on.
Šef za okeane VVF-Australije Ričard Lek rekao je da su početna istraživanja potvrdila njegove „najgore strahove“.
„Veliki koralni greben može da se vrati, ali postoje granice njegove otpornosti“, rekao je on.
„Ne može se ovako više puta udarati. Brzo se približavamo prekretnici.“
Lek je dodao da je ispitana oblast „relativno mala“ i strahuje da će, kada bude objavljen kompletan izveštaj sledeće godine, biti primećeni „slični nivoi smrtnosti“.
On je rekao da je to pojačalo potrebu Australije da se posveti jačim ciljevima smanjenja emisija od najmanje 90 odsto ispod nivoa iz 2005. do 2035. i da se udalji od fosilnih goriva.
Zemlja je jedan od najvećih svetskih izvoznika gasa i uglja i tek je nedavno postavila ciljeve da postane ugljenično neutralna.
