Ekstremne vrućine su prouzrokovale štetu na farmi ananasa u Filipinima, ali za Ester Penuniju, vlasnicu farme, to je bilo više razočaranje nego katastrofa, s obzirom da njena egzistencija ne zavisi od tog posla. Međutim, briga za milione malih farmera koji se oslanjaju na useve poput pirinča, kokosovih oraha i povrća, koji su ugroženi klimatskim promenama, postaje sve veća. Penunija se nada da će na ovogodišnjem klimatskom samitu UN-a zemlje posvetiti deo finansijskih sredstava za podršku poljoprivredi i porodičnim farmerima koji su ključni za ishranu mnogih delova sveta.
Potreba za novcem u zemljama, naročito u globalnom jugu, je evidentna kako bi se pokrili troškovi oporavka nakon prirodnih katastrofa poput tajfuna, osigurali poljoprivrednici od suša i pripremili za topliji svet kroz unapređenje semena, đubriva i sistema za navodnjavanje. Međutim, postoji značajna razlika između potrebnog biliona dolara za finansiranje klimatskih promena u siromašnijim zemljama, prema procenama Instituta za svetske resurse, i spremnosti bogatijih zemalja da izdvoje sredstva.
Neizbežno je da će raspoloživa finansijska sredstva morati biti optimalno iskorišćena, uz debatu o tome koliki deo novca treba usmeriti ka poljoprivredi, a koliko ka smanjenju emisija fosilnih goriva. Mali farmeri trenutno dobijaju manje od 1% sredstava namenjenih klimatskim promenama, dok prehrambeni sektor, koji je odgovoran za trećinu emisije gasova staklene bašte, često ostaje zapostavljen.
Napori poljoprivrednika da se prilagode sve toplijoj klimi postaju sve zahtevniji, kako je istakla Ismahan Elouafi, izvršni direktor CGIAR-a, na panelu COP29 posvećenom klimatskim rešenjima za male farmere. Ulaganje u sektor poljoprivrede, koji značajno doprinosi izazovima klimatskih promena, postaje imperativ ako želimo efikasno rešiti ovaj globalni problem.
Praveena Sridhar, glavni naučni i tehnički službenik organizacije Save Soil, naglašava važnost podrške finansiranju poljoprivrednih rešenja prilagođenih klimatskim promenama. Dok smanjenje upotrebe fosilnih goriva može biti složenije, podrška poljoprivrednim inovacijama koje su pokazale uspešnost trebalo bi da bude prioritet.
Međutim, postoje zabrinutosti da bi fokus na poljoprivredu mogao odvratiti pažnju od suštinskog problema – emisije fosilnih goriva. Naučnik Zeke Hausfather iz organizacije Berkelei Earth ističe potencijal promena u upravljanju zemljištem za smanjenje emisija CO2, ali istovremeno ukazuje da bi takve promene imale ograničen doprinos u globalnim razmerama u poređenju sa ukupnim emisijama.
Unatoč tome, neke zemlje, kompanije i investitori ulažu značajna sredstva u tehnološka rešenja za poljoprivredu, poput projekta podržanog od strane SAD i UAE, koji ima za cilj inovacije u poljoprivredi radi prilagođavanja klimatskim promenama i smanjenja emisija.
Tom Vilsak, sekretar za poljoprivredu, ističe važnost održavanja projekata koji se bave klimatskim izazovima, čak i u kontekstu promene političke klime. Uprkos izazovima, zagovornici kao što je Penunija nastavljaju da se bore za prepoznavanje uloge farmera u rešavanju klimatskih problema.
