Lideri 20 najvećih svetskih ekonomija pozvali su na globalni pakt za borbu protiv gladi, veću pomoć za ratom razorenu Gazu i prekid neprijateljstava na Bliskom istoku i u Ukrajini, izdavši u ponedeljak zajedničku deklaraciju koja je bila žestoka. uopšteno, ali bez detalja o tome kako postići te ciljeve.
Zajedničku izjavu su podržali članovi grupe, ali nije bila potpuno jednoglasna. Takođe je pozvao na budući globalni porez na milijardere i na reforme koje bi omogućile eventualno proširenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija izvan njegovih pet trenutnih stalnih članica.
Na početku trodnevnog sastanka koji se formalno završava u sredu, stručnjaci su sumnjali da bi brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva mogao da ubedi okupljene lidere da postignu bilo kakav sporazum na skupu koji je prepun neizvesnosti u vezi sa novom administracijom novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa i pojačane globalne tenzije zbog ratova na Bliskom istoku i u Ukrajini.
Argentina je osporila neke od jezika u početnim nacrtima i bila je jedina zemlja koja nije podržala kompletan dokument.
„Iako generički, to je pozitivno iznenađenje za Brazil“, rekao je Tomas Trauman, nezavisni politički konsultant i bivši brazilski ministar. „Bio je trenutak kada je postojao rizik da uopšte nema deklaracije. Uprkos upozorenjima, to je dobar rezultat za Lulu.
Deklaracija se dogodila nešto više od godinu dana nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, a odnosila se na „katastrofalnu humanitarnu situaciju u Gazi i eskalaciju u Libanu“, naglašavajući hitnu potrebu za proširenjem humanitarne pomoći i boljom zaštitom civila.
„Potvrđujući palestinsko pravo na samoopredeljenje, ponavljamo našu nepokolebljivu posvećenost viziji rešenja dve države gde Izrael i Palestinska država žive jedni pored drugih u miru“, navodi se u saopštenju.
U njemu se ne pominje patnja Izraela ili oko 100 talaca koje još drži Hamas. Izrael nije član G20. U ratu je do sada ubijeno više od 43.000 Palestinaca u Gazi, prema lokalnim zdravstvenim zvaničnicima, i više od 3.500 ljudi u Libanu nakon ofanzive Izraela na Hezbolah, prema libanonskom ministarstvu zdravlja.
Činilo se da je izostavljeno priznanje nevolje Izraela u suprotnosti sa doslednom podrškom prava Izraela da se brani od strane predsednika SAD Džoa Bajdena. To je nešto što Bajden uvek primećuje u javnosti, čak i kada govori o lišavanju Palestinaca. Tokom sastanka sa liderima G20 pre nego što je deklaracija ukucana kući, Bajden je izrazio stav da je za rat kriv isključivo Hamas i pozvao kolege lidere da „pojačaju pritisak na Hamas“ da prihvati sporazum o prekidu vatre.
Na sastanke je uticala i Bajdenova odluka da ublaži ograničenja na ukrajinsku upotrebu američkih raketa većeg dometa kako bi toj zemlji omogućio dublje udare unutar Rusije,
„Sjedinjene Države snažno podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. Po mom mišljenju, svi za ovim stolom bi takođe trebali“, rekao je Bajden tokom samita.
Ruski predsednik Vladimir Putin nije prisustvovao sastanku, već je poslao svog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova. Putin je izbegao takve samite nakon što je Međunarodni krivični sud izdao nalog koji obavezuje države članice da ga uhapse.
Deklaracija G20 istakla je ljudsku patnju u Ukrajini uz pozivanje na mir, bez navođenja Rusije.
„U deklaraciji se izbegava upiranje prstom u krivce“, rekao je Paulo Velasko, profesor međunarodnih odnosa na Državnom univerzitetu u Rio de Žaneiru. „To jest, ne pominje kritičko Izrael ili Rusiju, ali naglašava dramatične humanitarne situacije u oba slučaja.
Celoj deklaraciji nedostaje specifičnosti, dodao je Velasko.
„To je veoma u skladu sa onim čemu se Brazil nadao… ali ako to zaista pažljivo analiziramo, to je u velikoj meri izjava o namerama. To je deklaracija dobre volje po raznim pitanjima, ali imamo vrlo malo konkretnih, opipljivih mera.
Deklaracija je pozvala na mogući porez na globalne milijardere, što Lula podržava. Takav porez bi pogodio oko 3.000 ljudi širom sveta, uključujući oko 100 u Latinskoj Americi.
Klauzula je uključena uprkos protivljenju Argentine. Tako je bilo i sa još jednim promocijom rodne ravnopravnosti, rekli su brazilski i drugi zvaničnici koji su govorili pod uslovom anonimnosti jer nisu bili ovlašćeni da govore javno.
Argentina je potpisala deklaraciju G20, a takođe je imala problema sa referencama na agendu održivog razvoja UN 2030. Njegov desničarski predsednik Havijer Milei nazvao je dnevni red „nadnacionalnim programom socijalističke prirode“. Takođe se usprotivilo pozivima da se reguliše govor mržnje na društvenim medijima, za koji Milei kaže da narušava nacionalni suverenitet, i ideji da vlade treba da učine više u borbi protiv gladi.
Milei je često preuzimao ulogu nalik Trampu kao spojlera u multilateralnim razgovorima čiji je domaćin bio njegov otvoreni kritičar Lula.
Veliki deo deklaracije se fokusira na iskorenjivanje gladi – prioritet za Lulu.
Brazilska vlada je naglasila da je Lulino pokretanje globalnog saveza protiv gladi i siromaštva u ponedeljak bilo jednako važno kao i konačna deklaracija G20. Od ponedeljka su 82 zemlje potpisale plan, saopštila je brazilska vlada. Takođe ga podržavaju organizacije uključujući Rokfelerovu fondaciju i Fondaciju Bila i Melinde Gejts.
Demonstracije u nedelju na plaži Kopakabana u Riju predstavile su 733 prazna tanjira raspoređena po pesku kako bi predstavljali 733 miliona ljudi koji su gladovali 2023. godine, prema podacima Ujedinjenih nacija.
Vivijana Santjago, direktorka neprofitne organizacije za borbu protiv siromaštva Oksfam, pohvalila je Brazil što je koristio svoje predsedavanje G20 „da odgovori na zahteve ljudi širom sveta da se uhvati u koštac sa ekstremnom nejednakošću, glađu i klimatskim slomom, a posebno za okupljanje akcija za oporezivanje superbogatih“.
„Brazil je osvetlio put ka pravednijem i otpornijem svetu, izazivajući druge da ih upoznaju u ovom kritičnom trenutku“, rekla je ona u saopštenju.
Lideri su se obavezali da će raditi na „transformativnoj reformi“ Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kako bi se uskladila sa „realnošću i zahtevima 21. veka, učinila ga reprezentativnijim, inkluzivnijim, efikasnijim, delotvornijim, demokratskim i odgovornijim“.
Lula je pozivao na reformu Saveta bezbednosti još od svoja prva dva mandata na vlasti, od 2003. do 2010. godine, a da nije dobio veliku pažnju. Zadužen za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti, njegova prvobitna struktura iz 1945. godine nije se promenila. Pet dominantnih sila na kraju Drugog svetskog rata ima pravo veta — SAD, Rusija, Kina, Britanija i Francuska — dok 10 zemalja iz različitih regiona služi rotirajući dvogodišnji mandat.
Praktično sve zemlje se slažu da skoro osam decenija nakon osnivanja Ujedinjenih nacija, Savet bezbednosti treba proširiti tako da odražava svet 21. veka i uključi više glasova. Ostaje centralna dilema i najveća neslaganja kako to učiniti. Deklaracija G20 ne daje odgovor na to pitanje.
„Pozivamo na prošireni sastav Saveta bezbednosti koji poboljšava zastupljenost nedovoljno zastupljenih i nezastupljenih regiona i grupa, kao što su Afrika, Azija-Pacifik i Latinska Amerika i Karibi“, navodi se u deklaraciji.
Sjedinjene Države objavile su neposredno pre samita UN u septembru da podržavaju dva nova stalna mesta za afričke zemlje, bez prava veta, i prvo nestalno mesto za malu ostrvsku naciju u razvoju. Ali Grupa četiri – Brazil, Nemačka, Indija i Japan – podržavaju međusobne ponude za stalna mesta. A veća grupa Ujedinjenih za konsenzus od desetak zemalja uključujući Pakistan, Italiju, Tursku i Meksiko želi dodatna nestalna mesta sa dužim mandatom.
