Nova studija prof. Jakova Cura sa Odeljenja za ekonomiju i menadžment životne sredine na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu nudi dragocene uvide u vezu između atributa demokratije i emisije gasova staklene bašte. Koristeći sveobuhvatan skup podataka iz preko 150 zemalja u rasponu od tri decenije (1990–2021), istraživanje procenjuje kako specifični atributi demokratskog upravljanja utiču na emisije i pruža implikacije za efikasan dizajn klimatske politike.
Rad je objavljen u časopisu Ekološka ekonomija.
Studija naglašava značajnu ulogu direktnog narodnog glasanja, koje se ističe kao najefikasniji demokratski mehanizam za smanjenje emisije gasova staklene bašte. Odražavajući preferencije širokog biračkog tela, ovaj atribut umanjuje uticaj interesnih grupa i omogućava sprovođenje ekoloških politika koje imaju uticaja.
Sledi učešće civilnog društva kao ključni faktor, koji efektivno smanjuje ukupne emisije, posebno u zemljama sa višim BDP-om po glavi stanovnika. Međutim, njegov uticaj je manje izražen kada se radi o emisijama iz specifičnih, dobro identifikovanih izvora, kao što je CO 2 .
Direktno narodno glasanje je demokratski sistem u kojem građani daju svoje glasove direktno za kandidata ili politiku, a ishod je određen većinom glasova širom zemlje ili unutar određene izborne jedinice.
Za razliku od sistema koji se oslanjaju na posrednike, kao što su izborni kolegijum ili parlamentarno predstavništvo, direktno narodno glasanje odražava neposrednu volju naroda. Često je hvaljen zbog svoje transparentnosti i jednostavnosti, osiguravajući da svaki glas ima jednaku težinu. Međutim, to može izazvati zabrinutost u vezi sa marginalizacijom manjinskih interesa i rizikom većine u različitim društvima.
Istraživanje takođe otkriva da iako su liberalna demokratija i političke građanske slobode od suštinskog značaja za očuvanje sloboda i odgovornosti, oni mogu da zakomplikuju primenu strogih ekoloških propisa.
Naglasak na individualnim pravima i slobodama često ograničava usvajanje prinudnih mera, kao što su porezi na emisije ili zabrane proizvodnje, što zahteva inovativna rešenja politike koja balansiraju demokratske principe sa ekološkim ciljevima. Atributi kao što su sloboda izražavanja i sudsko ograničenje izvršne vlasti pokazuju slabije, ali i dalje primetne uticaje na emisije, posebno u bogatijim zemljama.
Centralni nalaz studije je nijansirani odnos između demokratije i emisija, pod uticajem ekonomskog razvoja. Demokratsko upravljanje u početku pokreće emisije kroz svoje pozitivne efekte na ekonomski rast i BDP po glavi stanovnika. Međutim, iznad određenog praga BDP-a, demokratija podržava smanjenje emisija, pri čemu taj prag varira u zavisnosti od specifičnog demokratskog indikatora i vrste emisije.
Prema profesoru Tsuru, „Ovi nalazi pokazuju kako demokratsko upravljanje utiče na ishode životne sredine, nudeći nove puteve za dizajniranje klimatskih politika koje poštuju demokratske vrednosti uz istovremeno postizanje ciljeva održivosti“.
Istraživanje naglašava važnost prilagođavanja klimatskih politika ekonomskom i demokratskom kontekstu zemlje.
Unapređivanjem našeg razumevanja složene interakcije između demokratije i održivosti životne sredine, ova studija doprinosi globalnom razgovoru o ublažavanju klimatskih promena. Buduća istraživanja će istražiti dodatne dimenzije ovog odnosa, integrišući uvide iz više disciplina i fokusirajući se na različite ekonomske i političke profile.
