Predlogom zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju stvaraju se mogućnosti da se kvalitetni studijski programi sa inostranih univerziteta realizuju u Republici Srbiji. Nema reči o gašenju državnih fakulteta, već ovim izmenama podstičemo konkurentnost, a samim tim i kvalitet programa u visokom obrazovanju. Interes je da se u državi zadrže mladi, odnosno da im se pruži mogućnost da studiraju inostrane programe u Srbiji – naglasili su iz Ministarstva prosvete za „Politiku”, ali tek nakon što je naš list izvestio da je sve izvesniji dolazak stranih fakulteta u Srbiju i da je to postala neizbežna tema u akademskom miljeu o kojoj se ne govori s odobravanjem.
U obrazloženju predloga dopune zakona kojim se uređuje visoko obrazovanje, a koja je u zenitu pažnje akademske javnosti, nadležni tvrde da je „u prethodnom periodu više prestižnih inostranih univerziteta iskazalo interes da otpočne sa radom u Republici Srbiji”. Na naš upit da preciziraju koji su to konkretno prestižni univerziteti iz Ministarstva prosvete doslovno kažu: „O tome koji će univerziteti doći, možemo govoriti tek kada se usvoji zakon, a na osnovu zaiteresovanosti stranih ustanova. Za sada interesovanje su pokazali pojedini tehnički fakulteti, fakulteti društvenih nauka, kao i menadžmenta sa univerziteta iz Italije i Nemačke”.
Izvesno je da se predviđenom dopunom zakona otvara put da inostrani univerziteti posluju u Srbiji, da njihovi ogranci kod nas obrazuju studente na osnovnim, master i doktorskim akademskim studijama na osnovu potpisanog ugovora o saradnji s našim prosvetnim vrhom. I to po programima koji nisu kod nas akreditovani a uz mogućnost da se iz našeg republičkog budžeta finansiraju školarine i drugi troškovi naših državljana koji bi visoko obrazovanje i strane diplome sticali u svojoj domovini ali na inostranim fakultetima.
Taj predlog vlade prošao je van radara senata državnih univerziteta, a pod njihovom lupom je otkako je 8. novembra stigao u Narodnu skupštinu. O njemu će sutra razgovarati članovi skupštinskog Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.
O promenama koje bi dopuna zakona donela, pod uslovom da bude usvojena, već naveliko polemišu predstavnici akademske zajednice u kojoj preovlađuje stav da bi posledica ove novine bilo urušavanje naših državnih ali i privatnih akreditovanih visokoškolskih ustanova.
Konferencija univerziteta Srbije (KONUS) izrazila je „duboku zabrinutost i protivljenje” povodom planiranog korigovanja zakona i apelovala je da se predlog dopune povuče iz skupštinske procedure. Mogućnost koju predložena izmena propisa donosi – da inostrani univerziteti u našoj državi posluju bez prethodno sprovedenog postupka akreditacije u Srbiji, već na osnovu akreditacije u državi iz koje dolaze, KONUS tumači kao „krajnje diskriminišuću odredbu prema domaćim univerzitetima”. Osporavaju valjanost ideje da se strani univerziteti finansiraju iz našeg državnog budžeta, i upozoravaju da se time dovode u pitanje svi dosadašnji napori da se suštinski reši problem finansiranja visokoškolskih ustanova u Srbiji.
– Predložene dopune zakona predviđaju da se dozvola za rad inostranoj visokoškolskoj ustanovi može izdati za izvođenje studijskih programa osnovnih akademskih studija, master akademskih studija i doktorskih akademskih studija na osnovu sporazuma koji ministarstvo potpisuje sa inostranom visokoškolskom ustanovom. Sporazumom se regulišu opšti uslovi rada inostrane visokoškolske ustanove. Osnovni uslov za izdavanje dozvole za rad je da je inostrana visokoškolska ustanova akreditovana u državi u kojoj ima sedište i da su studijski programi za koje dobija dozvolu za rad akreditovani u državi u kojoj ima sedište, a ima predstavništvo koje se nalazi u Republici Srbiji. Navedene ustanove vode evidencije i izdaju javne isprave prema propisima države u kojoj su akreditovane i navedene isprave se smatraju stranim visokoškolskim ispravama što znači da u Republici Srbiji takve isprave moraju da budu priznate da bi mogle da se koriste – argumentuju iz Ministarstva prosvete.
