Kada su ruski tenkovi ušli u Ukrajinu u februaru 2022. godine, očekivalo se da će Kijev pasti brzo, a Ukrajina će se suočiti sa teškim porazom. Međutim, ukrajinska vojska je uspela da odoli napadima i da zadrži teritoriju uz podršku Zapada. Iako je prošlo skoro tri godine od početka sukoba, Rusija nastavlja da troši resurse za male teritorijalne dobitke, dok se Ukrajina bori da zadrži moral i ubedi saveznike da mogu promeniti situaciju uz veću vojnu podršku.
Dok se rat nastavlja bez pregovora, novi predsednik Donald Tramp tvrdi da može okončati sukob, ali ostaje nejasno kako bi to postigao. Analitičari ističu da Rusija želi da osigura što više teritorije pre nego što dođe do prekida vatre, dok bi za Ukrajinu ključni element bila garancija Zapada protiv budućih invazija.
Ukrajina je pretrpela gubitke tokom rata, ali je pokazala otpornost i hrabrost u odbrani svoje nezavisnosti. Međutim, sa opadanjem municije i eskalacijom sukoba, situacija postaje sve teža. Rusija, sa podrškom saveznika poput Irana i Severne Koreje, nastavlja ofanzivu sa velikim ljudskim žrtvama.
Kako se rat nastavlja, Ukrajina traži podršku Zapada za veće vojne resurse, ali se suočava sa oprezom zbog mogućnosti eskalacije sa Rusijom. Sa više od 64 milijarde dolara vojne pomoći SAD do sada, ukrajinski vojnici se pitaju šta će biti bez te podrške. Pritisak na predsednika Zelenskog raste kako se situacija pogoršava.
Svaki dalji korak u sukobu zavisiće od politike nove Trampove administracije. Sa Trampom koji je kritikovao podršku Ukrajini i nazivao Putina „pametnim“ zbog invazije, postavlja se pitanje kako će se situacija dalje razvijati. Bez jasnih garancija sa Zapada, Ukrajina je ranjiva na buduće napade i moguće nepovoljne uslove u pregovorima.
Analitičari upozoravaju da bi prekid vatre na osnovu trenutne situacije bio opasan presedan za evropsku sigurnost. Sa ratom koji se nastavlja, ukrajinski vojnici ističu svoju odlučnost i spremnost da se bore. Situacija u regionu ostaje neizvesna dok se borba za teritoriju i uticaj nastavlja.
