Klimatski pregovori COP29 u Bakuu, Azerbejdžan, ušli su u drugu nedelju, ali su prve dane obeležile velike smetnje, političke napetosti i manjak napretka u ključnim pitanjima, posebno u vezi sa finansijama za borbu protiv klimatskih promena. Iako su zemlje u razvoju zahtevale značajno veće iznose, u raspravi o tome koliko novca bogate zemlje treba da ulože, napredak je bio spor. Razlike su ogromne: dok su zemlje u razvoju postavile zahtev za iznos od 1,3 triliona dolara, bogate zemlje, poput SAD-a i Kanade, držale su se cifra koje su bile značajno niže.
Debbie Hillier iz organizacije Mercy Corps ističe da zemlje u razvoju izgledaju ujedinjeno u svom zahtevu, dok bogate zemlje još uvek nisu preuzele odgovornost i izbegavaju konkretne finansijske obaveze. Iako su tehnički pregovori u početku bili u toku, ključna politička pitanja sada zahtevaju brži napredak kako bi se postigao dogovor koji bi mogao uticati na sposobnost smanjenja emisija i zaštitu života od klimatskih uticaja.
Unatoč frustracijama zbog sporog napretka, analitičari smatraju da su pregovori još uvek u ranoj fazi, a presudni trenuci tek dolaze. Predsednik COP29, Mukhtar Babajev, zadržao je optimistički ton, iako su neki kritičari smatrali da njegov stil pregovaranja nije dovoljno odlučan.
Dodatne smetnje dolazile su izvan pregovaračkih sala, gde su političke napetosti između zemalja domaćina Azerbejdžana i drugih nacija, poput Francuske, dovele do komplikacija. Aktivisti su upozorili da se pregovori previše fokusiraju na fosilna goriva, što je posebno zabrinjavajuće s obzirom na to da je Azerbejdžan veliki proizvođač nafte.
Iako su neki lideri izrazili oprezni optimizam, s obzirom na izazove koje klima već donosi malim ostrvskim državama, najvažniji cilj ostaje očuvanje globalnog zagrevanja ispod 1,5 stepeni Celzijusa. Mnogi stručnjaci, uključujući izvršnog direktora Climate Analyticsa, Billa Harea, naglasili su potrebu za većom hitnošću, s obzirom na razmere klimatske krize koja pogađa svet.
U drugoj nedelji pregovora, ministri i lideri iz najbogatijih zemalja sveta suočiće se sa izazovom donošenja ključnih odluka, koje bi mogle oblikovati budućnost klimatskih pregovora i sposobnost međunarodne zajednice da odgovori na pretnje koje klimatske promene donose.
