Pokazalo se da jedinjenje koje se nalazi u parazitskoj gljivi koja obično parališe i ubija gusenice blokira puteve koji su kritični za rast nekih karcinoma.
Istraživači sa Univerziteta u Notingemu u Velikoj Britaniji izgradili su ranija istraživanja o sposobnostima kordicepina u borbi protiv raka, hemikalije proizvedene ‘zombiranjem’ vrsta Cordiceps i Ophiocordiceps da bi pomogle u infekciji tela živog domaćina, često utičući na ponašanje insekata pre ubijanja. njih.
Napredak naučnih tehnika omogućio je istraživačima da proučavaju ekspresiju gena, puteve ćelijske signalizacije i proizvodnju proteina u ogromnom broju ćelija kako bi otkrili šta radi kordicepin.
„Postalo je lakše i jeftinije raditi ove veoma velike eksperimente, tako da smo bili u mogućnosti da ispitamo hiljade gena u isto vreme“, kaže RNA biolog Kornelija de Mur.
Kroz laboratorijske eksperimente na kulturama ljudskog tkiva i genetsku analizu kako je kordicepin radio na ovim ćelijama, tim je otkrio da je hemikalija pretvorena u aktivnije jedinjenje zvano kordicepin trifosfat, koje je odgovorno za inhibiciju ćelijske aktivnosti.
Istraživači su otkrili da kordicepin trifosfat blokira dva odvojena signalna puta koja često otimaju ćelije raka kako bi pomogle njihovom širenju po ljudskom telu. Iako još nije jasno na koje molekule kordicepin trifosfat cilja, tim je otkrio da hemikalija deluje brzo.
Potrebna su dalja istraživanja da bi se nalazi pretočili u nove tretmane raka, ali razumevanje kako molekul utiče na rast ćelija moglo bi postaviti temelje za nove vrste lekova protiv raka. Važno je da preciznost sa kojom kordicepin trifosfat deluje znači da bi mogao da prevaziđe izazov sa kojim se suočavaju mnogi trenutni tretmani: pokušaj da uzmemo naše ćelije raka bez nanošenja previše štete zdravom tkivu.
„Već niz godina istražujemo efekte kordicepina na niz bolesti i svakim korakom približavamo se razumevanju kako se može koristiti kao efikasan tretman“, kaže de Mur.
Cordiceps vrsta C. militaris se dugo koristi na razne načine u tradicionalnoj kineskoj medicini, a može se naći iu mnogim savremenim lekovima, zbog njihovih različitih antiinflamatornih i antibakterijskih svojstava. Od gojaznosti do krvnih ugrušaka, jedinjenja koja se nalaze u svetu prirode inspirišu čitav niz tretmana.
„Naši podaci potvrđuju da je kordicepin dobra polazna tačka za nove lekove protiv raka i objašnjavaju njegove korisne efekte“, kaže de Mur.
Istraživanje je objavljeno u FEBS Letters.
