Zamislite vremensku mašinu koja bi mogla da vas vrati u doba dinosaurusa. Odjednom se nađete u gustoj, močvarnoj šumi, sa insektima koji zuje između cveća, paprati i četinara.
Verovali ili ne, vi stojite na zapadnom Antarktiku.
Naučnici u Nemačkoj i Velikoj Britaniji sada su tamo po prvi put otkrili ćilibar – fosilizovanu „krv“ drevnih četinarskih stabala koja su nekada rasla na najjužnijem kontinentu Zemlje pre između 83 i 92 miliona godina.
Zajedno sa fosilima korena, polena i spora, ćilibar pruža neke od najboljih dokaza do sada da je u blizini Južnog pola postojala močvarna prašuma iz sredine krede i da su ovim praistorijskim okruženjem „dominirali četinari“, slično šumama u Novi Zeland i Patagonija danas.
Otkopavanje ćilibara na Antarktiku povlači sadašnju ledenu spoljašnjost kontinenta da bi otkrilo drevno stanište nekada dovoljno toplo i vlažno da ugosti drveće koje proizvodi smolu. Sredinom krede, ta stabla su morala da prežive mesece potpunog mraka tokom zime.
Ali preživeli su, očigledno jesu. Čak i ako su morali da spavaju na duge delove vremena.
Pre ovog otkrića, naučnici su pronašli samo naslage ćilibara iz krede sve do juga do basena Otvai u Australiji i formacije Tupuangi na Novom Zelandu.
„Bilo je veoma uzbudljivo shvatiti da je u nekom trenutku svoje istorije svih sedam kontinenata imalo klimatske uslove koji su omogućavali da drveće koje proizvodi smolu preživi“, kaže pomorski geolog Johan Klages sa Instituta Alfred Vegener u Nemačkoj.
„Naš cilj je sada da naučimo više o šumskom ekosistemu – da li je izgoreo, da li možemo da pronađemo tragove života u ćilibaru. Ovo otkriće omogućava putovanje u prošlost na još jedan direktniji način.“
Naučnici su iskopali fosilizovano drvo i lišće na Antarktiku od ranog 19. veka, ali mnoga od ovih otkrića datiraju stotinama miliona godina unazad od vremena kada je postojao južni superkontinent Gondvana. Kako se Antarktik udaljavao od Australije i Južne Amerike prema južnom polu, nije sasvim jasno šta se dogodilo sa njegovim šumama.
2017. istraživači su izvršili bušenje morskog dna u blizini Zapadnog Antarktika i izvukli izuzetno dobro očuvane dokaze o ovim davno izgubljenim staništima.
Posle nekoliko godina analize, Klages i tim istraživača objavili su 2020. da su pronašli mrežu fosilizovanih korena koja datira iz sredine krede. Pod mikroskopom su takođe identifikovali dokaze polena i spora.
To isto bušenje sada je ponudilo konkretan dokaz da je drveće koje je proizvodilo smolu nekada postojalo na Antarktiku.
U sloju muljnog kamena dugom 3 metra (10 stopa), Klagen i novi tim opisali su nekoliko sitnih kriški prozirnog ćilibara, veličine samo 0,5 do 1,0 milimetara. Svaki od njih ima varijaciju žutih do narandžastih boja sa tipičnim prelomima na površini.
Ovo je znak protoka smole, koji se javlja kada sok curi iz drveta da bi se kora zaštitila od povreda od požara ili insekata.
Kreda je bila jedan od najtoplijih perioda u istoriji Zemlje, a vulkanske naslage pronađene na Antarktiku i obližnjim ostrvima pokazuju dokaze čestih šumskih požara u to vreme.
Ćilibar je verovatno bio očuvan i fosilizovan jer je visok nivo vode brzo prekrio smolu drveta, štiteći je od ultraljubičastog zračenja i oksidacije.
Čak izgleda da ćilibar sadrži male komadiće kore drveta, ali je potrebna dalja analiza da bi se to potvrdilo.
Deo po minijaturni deo, naučnici postepeno sastavljaju sliku o tome kako su nekada izgledale šume na Antarktiku i kako su funkcionisale pre 90 miliona godina.
Studija je objavljena u Antarktičkom istraživanju.
