Sunce, izvor života i energije, vekovima fascinira naučnike, posebno zbog svojih neobičnih fenomena poput sunčevih pega i solarnog magnetizma. Sunčeve pege, prvi put zabeležene u 17. veku od strane Galileja, pokazuju cikluse aktivnosti od 11 godina koji direktno utiču na Zemlju.
Magnetna energija Sunca, koja se akumulira u ovim tamnim oblastima, može izazvati spektakularne, ali potencijalno opasne događaje poput solarnih baklji i koronalnih izbacivanja mase. Jedan od najsnažnijih zabeleženih fenomena bio je Karingtonov događaj 1859. godine, kada je masivna solarna baklja izazvala aurore širom sveta i omela tadašnje telegrafske sisteme.
Moderno razumevanje odnosa između Sunca i Zemlje zasnovano je na otkrićima solarnog magnetizma Džordža Elerija Hejla početkom 20. veka. Ova saznanja ukazuju na to da aktivni solarni periodi mogu izazvati geomagnetne oluje koje utiču na elektronske sisteme, komunikacije i infrastrukturu.
Trenutno se nalazimo na vrhuncu ciklusa sunčevih pega, što povećava šanse za magnetne oluje. Jedna od poslednjih velikih oluja zabeležena je u maju 2024. godine, a naučnici predviđaju da bi se slični događaji mogli nastaviti u narednim godinama.
Iako donose lepotu u vidu aurora, solarne aktivnosti podsećaju na opasnosti koje priroda može izazvati, naglašavajući potrebu za daljim istraživanjima i pripremama za slične događaje.
