Radikalna transplantacija matičnih ćelija značajno je poboljšala zamagljen vid tri osobe sa teškim oštećenjem rožnjače.
Kliničko ispitivanje, koje je održano u Japanu, prvo je te vrste u svetu i predstavlja značajan napredak u istraživanju matičnih ćelija.
Dve godine nakon operacije, nikakva ozbiljna zabrinutost za bezbednost nije izašla na videlo, a gledajući spolja, sve tri rožnjače izgledaju mnogo transparentnije nego što su nekada bile.
Četiri učesnika su bila uključena u studiju, od kojih svi pate od poremećaja koji uzrokuje nakupljanje ožiljnog tkiva na rožnjači, nazvanog nedostatak limbalnih matičnih ćelija (LSCD).
Ako se rožnjača zamisli kao „providni prozor“ na prednjem delu oka, onda je limbus sličan svom okviru, koji drži staklo za belu kuglu.
Ovaj ključni okvir takođe sadrži obilje matičnih ćelija, koje su spremne da dopune sve istrošene jedinice u rožnjači, poput malih brisača, čuvajući staklo od zamagljivanja dok starimo.
Bez budnosti zajednice limbalnih matičnih ćelija, postepeni gubitak vida je neizbežan.
Danas, ljudi sa LSCD na jednom oku mogu hirurški ukloniti svoje ožiljno tkivo i zameniti ga komadom zdrave rožnjače sa drugog oka. Ali ako se gubitak limbalnih matičnih ćelija proširi na oba oka, potrebna je transplantacija donora.
Od 12,7 miliona ljudi koji dožive gubitak vida zbog rožnjače širom sveta, transplantacije su dostupne za samo 1 od 70. Čak i za one koji primaju transplantaciju, preživljavanje grafta je često problem; uvek postoji rizik od odbijanja.
Tu dolazi do izražaja potencijal indukovanih pluripotentnih matičnih ćelija (iPSC).
Ove svemoćne jedinice se pretvaraju iz ćelija bilo kog ljudskog tela. Jednom kada se reprogramiraju nazad u stanje nalik embrionu, razmnožavaju se beskonačno, sa mogućnošću promene oblika u bilo koju vrstu ćelije odrasle osobe, uključujući i ćelije rožnjače.
2023. istraživači u SAD su objavili da su koristili limbičke matične ćelije da vrate vid kod dva pacijenta sa oštećenjem rožnjače do godinu dana kasnije.
Sada su naučnici u Univerzitetskoj bolnici u Osaki u Japanu otišli korak dalje i koristili iPSC, izvedene iz zdravih ljudskih krvnih ćelija, da vrate vid.
U laboratoriji, rezultujući iPSC-ovi su uvučeni u slojeve epitelnih ćelija rožnjače (iCEPS). Ovi listovi su zatim transplantirani preko rožnjače pacijenata nakon što je uklonjeno ožiljno tkivo, a zaštitno kontaktno sočivo je dopunjeno.
Nekih sedam meseci nakon transplantacije, sva četiri pacijenta su pokazala poboljšanje vida. Godinu dana kasnije, međutim, vid pacijenta 4, 39-godišnje žene sa najtežim gubitkom vida u kohorti, ponovo je regresirao.
Najbolja poboljšanja vida primećena su kod pacijenata 1 i 2, 44-godišnje žene i 66-godišnjeg muškarca.
Istraživači sumnjaju da pacijenti 3 i 4 možda nisu pokazali isto poboljšanje zbog podmuklog imunološkog odgovora na transplantaciju. Niko od pacijenata nije dobijao imunosupresive, osim steroida.
Istraživači su ranije koristili iPSC sa pacijentove sopstvene kože da vrate vid kod onih sa degeneracijom makule – u centru mrežnjače – ali ovo je prvi put da su naučnici postigli sličan podvig za ovaj drugi oblik gubitka vida, i to bez koristeći materijale dobijene iz sopstvenih ćelija pacijenata.
Iako ova mala ispitivanja izazivaju veliku nadu, takvi postupci ostaju veoma eksperimentalni i potencijalno opasni. Potrebno je uraditi mnogo više istraživanja kako bi se procenila njihova bezbednost i efikasnost.
„Prema našim saznanjima, ova studija pruža prvi opis ćelijskih konstrukata izvedenih iz iPSC-a koji se transplantiraju u ili na rožnjaču pacijenata, i predstavlja obećavajuću buduću opciju lečenja za pojedince sa LSCD“, zaključuje tim iz Univerzitetske bolnice u Osaki.
Oni sada planiraju multicentrično kliničko ispitivanje kako bi „nadogradili ohrabrujuće rezultate“.
Studija je objavljena u The Lancet.
