Odbor Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava usvojio je danas set predloga izmena i dopuna poreskih zakona i predloga zakona o potvrđivanju sporazuma i ugovora o zaduživanju Srbije za unapređenje železničke infrastrukture.
Među tim predlozima je Predlog izmena i dopuna Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom.
Cilj izmena je, kako je rekla državni sekretar u Ministarstvu finansija Slavica Savičić, osnivanje većeg broja tih fondova i privlačenje domaćih i stranih investitora.
Trenutno, prema njenim rečima, investicionim fondovima upravlja pet društava, postoji 27 investicionih fondova, a ukupna imovina društava koja upravljaju fondovima je 1,4 milijarde evra.
„Ulaganje u fondove većeg broja investitora doprinelo bi razvoju industrije fondova kao i privredi. Izmenama zakona uvodi se jedinstven registar založnog prava na investicionim jedinicama koji će voditi Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti“, rekla je Savičić.
Navela je da je izmenjen i Zakon o alternativnim investicionim fondovima. Od početka primene zakona do septembra ove godine postoji devet društava sa dozvolom za upravljanje tim fondovima.
Od osam alternativnih investicionih fondova četiri su otvorena sa javnom ponudom, tri zatvorena sa preduzetničkim kapitalom i privatnom ponudom i jedan zatvoreni za ulaganje u nepokretnosti.
Krajem oktobra ove godine ta društva su upravlja imovinom od 80 miliona evra.
„Obzirom da postoji veliko interesovanje javnosti za osnivanje zatvorenih alternatibnih fondova sa privatnom ponudom, naročito privatnog i preduzetničkog kapaitala izmene zakona su učinjenje kako bi se prilagodilo platežnim mogućnostima investiora“, rekla je Savičić.
Dodala je da predložene izemene predviđaju smanjenje minimalnog iznosa ulaganja poluprofesionalnog investitora u alternativni fond na 5.000 evra.
Smanjuje se i najniži iznos obavezne uplate pojedinačnog investitora sa privatnom ponudom sa 50.000 evra na 10.000 evra.
Takođe, smanjuje se ukupan iznos obavezne uplate pojedinog poluprofesionalnog investitora u alternativni investicioni fond privatnog kapitala sa 250.000 evra na 50.000 evra, a povećava iznos osnovnog kapitala iznad kojeg fond mora imati dvodomno upravljanje.
Član odbora iz poslaničke grupe Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić rekao je da je Predlogom izmena poreza na dohodak građana predviđeno da se ograniči zloupotreba poreske olakšice koja se tiče ulaganja u alternativne investicione fondove, objasnivši da je ta olakšica predstavljala poresku evaziju pošto je omogućavala najbogatijim građanima da kroz ulaganje u te fondove smanje porez na dohodak za 50 odsto.
„Mislim da bi takvu odredbu trebalo ukinuti jer ne vidim razlog zašto bi se najbogatijim građanima davala bilo kakva olakšica i smanjenje“, rekao je Nikezić.
Tržište kapitala ne bi trebalo da se razvija na taj način, rekao je – već na osnovu dobrih performansi.
„Slušamo o zlatnom dobu i fantastičnim rezultatima privrede, ako je to tačno zašto investicioni fondovi ne bi pratili te sjajne rezulatet, a ako to nije tačno zašto bi se ti rezultati peglali smanjenjem poreskih obaveza najbogatijih“, upitao je Nikezić.
Ocenio je da je, što se tiče izmene Zakona o porezu na dohodak građana, propuštena prilika da se vrati porez na dobitke na igre na sreću u kockarnicama i kladionicama koji je pre nekoliko godina ukinut.
Time su one, kako je rekao, u povlašćenom položaju u odnosu na Lutriju Srbije koja plaća porez na dohok. Kockarnive i kladionice, prema njegovim rečima, godišnje ostavruju prihod od preko milijardu evra, „a ima ih u proseku šest po jednoj srednjoj školi i stvaraju velike probleme kod mladih“.
Naveo je da bi trebalo ograničiti i podsticaj za smanjenje poreza na dobit neproizvodnih delatnosti.
Sve kladionice, kako je naveo, koriste tu odredbu o smanjenju poreza na neproizvodne delatnosti i umesto 15 odsto plaćaju porez 2,5 odsto.
I komapnije koje se bave, kako je naveo, eksploatacijom prirodnih resursa takođe koriste ovu odredbu da smanje poresku obavezu plaćanja poreza na dobit.
Ocenio je i da bi kao cenu zemljišta za eksploataciono polje trebalo računati tržišnu, a ne knjigovodstvenu jer je inače i rudna renta niska i iznosi samo pet odsto od prihoda.
Odbor je prihvatio i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Srbije i Međunarone banke za obnovu i razvoj (IBRD) i Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu Srbije i Evropkse banke za obnovu inizgradnju (EBRD) za unapređenje železničke infrastrukture.
