Među spiskom zdravstvenih problema koje je COVID naneo svetskoj populaciji, jedan od zbunjujućih je bio porast broja dece koja doživljavaju ono što je poznato kao idiopatski prerani pubertet – abnormalno rani početak puberteta.
Više od jedne studije uočilo je porast u broju ovog tipično retkog stanja, naglašavajući potencijalnu vezu između virusa i pokretača rane adolescencije.
Studija istraživača sa Univerziteta Gazi i Gradske bolnice u Ankari u Turskoj pokazala je da to možda uopšte nema veze sa infekcijom.
Umesto toga, moglo je da bude krivo vreme provedeno tokom zaključavanja u skrolovanju kroz pametne uređaje satima zaredom, sugeriše istraživanje.
U dve odvojene studije objavljene 2023. godine, istraživači su izložili nezrele mužjake i ženke pacova svetlosti koju emituju LED ekrani, otkrivši da su oni koji su bili okupani plavim svetlom tokom dužih napada pokazali obeležja zrelosti ranije od ostalih.
„Otkrili smo da izlaganje plavoj svetlosti, dovoljno da promeni nivoe melatonina, takođe može da promeni nivoe reproduktivnih hormona i izazove raniji početak puberteta u našem modelu pacova. Pored toga, što je duže izlaganje, to je raniji početak“, rekao je endokrinolog sa Univerziteta Gazi. i glavni autor Ailin Kilinc Ugurlu objasnila je kada su otkriveni početni rezultati tima na ženkama pacova.
Iako rezultati nisu mogli u potpunosti da utvrde zašto je sve više dece širom sveta iskusilo rani pubertet, to je otkriće koje treba shvatiti ozbiljno jer se sve više oslanjamo na personalizovanu digitalnu tehnologiju.
Statistički govoreći, većina nas počinje da doživljava radosti (i užase) puberteta do 12. godine, usred zvonaste krive koja se proteže od 9 do 14 kod dečaka i od 8 do 13 kod devojčica.
Preuranjeni pubertet kod devojčica se definiše kao znaci sekundarnih polnih karakteristika koji se javljaju pre osme godine. Za dečake, to je devet godina. Koliko dece to obuhvata, teško je sa sigurnošću reći jer se mere o prevalenci ovog stanja značajno razlikuju širom sveta.
Razlozi za rani porast hormona takođe su misterija. Ako zanemarimo oblike raka ili drugih poremećaja nervnog sistema, dobar deo je idiopatski, što znači da jednostavno nema očiglednog uzroka.
Dakle, kada je broj devojčica koje su prijavile idiopatski oblik preranog puberteta u Turskoj skočio sa 25 u aprilu 2019. na 58 u martu 2020, istraživači su bili zbunjeni, predlažući bilo šta, od visokokalorične hrane do straha od pandemije.
Jedna intrigantna mogućnost bio je snažan porast upotrebe pametnih uređaja. Ili, da budemo precizniji, značajno povećanje vremena provedenog izloženog plavoj svetlosti koju emituju naši telefoni i tableti svakog dana.
Budući da smo dnevne životinje kakve jesmo, evolucija je oblikovala naša tela da tumače plavu nijansu dnevne svetlosti kao glavno vreme buđenja, a manje živahan sjaj zore, sumraka i večeri kao idealan za odmor.
Ovaj odnos bi mogao biti toliko duboko uklopljen u našu funkcionalnost, da bi svako ozbiljno narušavanje obrasca moglo ugroziti naše zdravlje na duboke načine, najverovatnije ometanjem plime hormona zvanog melatonin.
Iako se generalno posmatra kao hemikalija koja nas uveče šalje na spavanje, inhibicija melatonina u ključnom trenutku našeg razvoja takođe može reći telu da je vreme za povećanje hormona koji pripremaju telo za pubertet.
Koristeći pacove kao pogodniji subjekt za testiranje, tim istraživača je pokazao da bi ova hipoteza mogla mnogo da doprinese.
Ne samo da su mužjaci i ženke pacova izloženi relativno dužem trajanju plave svetlosti svakog dana prolazili kroz svoju glodarsku verziju puberteta u relativno mlađoj dobi od svojih vršnjaka, oni su takođe imali niže nivoe melatonina i viši nivo reproduktivnih hemijskih signala kao što su estradiol i luteinizirajući hormon.
Ovo ne znači da drugi faktori takođe ne mogu igrati važnu ulogu. Biologija puberteta je neverovatno složena, ostavljajući dovoljno prostora za širok spektar uticaja koji oblikuju vremensku liniju adolescencije kod ljudi.
„Pošto je ovo studija o pacovima, ne možemo biti sigurni da će se ovi nalazi replicirati kod dece, ali ovi podaci sugerišu da bi se izlaganje plavoj svetlosti moglo smatrati faktorom rizika za raniji početak puberteta“, objasnio je Ugurlu 2022.
