Velika međufrakciona inicijativna grupa u Bundestagu predložila je zabranu Alternative za Nemačku (AfD), glavne opozicione stranke sa preko 80 mesta u nacionalnom parlamentu. Inicijatori su naveli da AfD, osnovana 2013. kao evroskeptična stranka, predstavlja pretnju državi jer se protivi demokratskim principima i poznata je po antiimigrantskoj retorici. Partija je takođe bila uključena u kontroverze zbog izjava o nacističkoj prošlosti Nemačke.
AfD je kritikovala pomoć Berlina Ukrajini nakon sukoba sa Rusijom, zagovarajući obnavljanje ekonomskih veza s Rusijom. Kopredsedavajući stranke, Tino Chrupalla, istakao je potrebu za podrškom nemačkoj ekonomiji putem ruskog gasa.
Ostale nemačke stranke su izbegavale saradnju s AfD-om, optužujući je za veze sa desničarskim ekstremistima. Međutim, AfD je stekla podršku javnosti, posebno u istočnonemačkim regionima, pobedivši na regionalnim izborima u Tiringiji i zauzevši drugo mesto u Brandenburgu i Saksoniji.
Inicijativa za zabranu AfD-a naišla je na podršku Zelenih, Šolcovih Socijaldemokrata i Levice. Predlog optužuje AfD za ugrožavanje ljudskog dostojanstva migranata i LGBTK+ zajednice, kao i banalizaciju nacističkih zločina, nazivajući je „produženom rukom autoritarnih stranih režima“.
Poslanica Levice, Martina Rener, nazvala je AfD „nacističkom strankom“ i pozvala na zaštitu demokratije od njene navodne opasnosti. Stranka još nije komentarisala inicijativu.
Nemačka domaća služba bezbednosti odložila je izveštaj o AfD-u zbog mogućih vanrednih izbora. BfV je već proglasio AfD „osumnjičenom“ ekstremističkom grupom, dok su vlasti u nekoliko pokrajina proglasile njene ogranke za „desničarske ekstremiste“.
Za pokretanje postupka protiv AfD-a pred Saveznim ustavnim sudom potrebna je prosta većina od 733 člana parlamenta. Međutim, većina poslanika CDU, FDP i Die Linke se protivi inicijativi.
